(Ne)rađanje, feminizam, statistike i polemike: šta je sve tu pogrešno

Zašto imanje dece nije samo "žensko pitanje"? Zašto ne mora uopšte da bude pitanje? Ko su partneri Srpkinja tridesetogodišnjakinja koje nedovoljno rađaju? Za koga je taj feminizam uopšte? I ko drma kavez tradicionalnih vrednosti porodice u Srbiji? Kao deo stava na skorašnju polemiku na liniji: autori Politike o rađanju i ženama - feministkinje ogrezle u hedonizam.

Napomena: ovaj tekstić nemojte shvatiti toliko ozbiljno jer ga je pisala feministkinja, aktivistkinja NVO sektora, borkinja, koja mnogo putuje, čita Peščanik i nema dodira sa realnošću običnih ljudi, uljuljkana u svoj privilegovan položaj iza svog Apple računara. (ok, Acer-a :D). Pročitajte pak linkovane tekstove drugih (i ovih i onih) ka određenju sopstvenog mišljenja.

Aktivno građanstvo: "Pljuni na svoju facu i postani čovek"

Kad uđeš u brzi voz u Nemačkoj, kontrolor/ka karte ti se obraća maltene pevajući, ljubazno, sa osmehom. Normalno, govori i engleski za nas koji ne znamo nemački. A da to nije samo robotsko ponašanje dokazuje i činjenica i da ti da da se voziš još par stanica, nekih 15min, koje ti karta ne predviđa: "This ticket looks perfectly good to me ;)".

Kad uđeš u autobus u Beogradu, neretko sam prisustvovala scenama da se kontrolor/ka ponaša kao da si mu/joj u najmanju ruku opsovao mater. Od krajnje neprimerenog rečnika, tonaliteta, do izostanka persiranja i jedne obične ljudskosti u ophođenju, nije mi jednom palo napamet da ustanem i branim ljudsko dostojanstvo sapu(a)tnika. Na ovom mestu uopšte nije bitno da li žrtva ima kartu, koje su životne muke kontrolora/ke i da li su obe strane ostvarile platu na vreme tog meseca. Bitno je opšteljudsko poštovanje i elementarna kultura komunikacije.

Ko je tu zbog koga

U LICE CENZURI!

Prenosim u celosti tekst kojim se pridružujem borbi za slobodu mišljenja i izražavanja u Srbiji, sa sve uvodom preuzetim sa bloga Dragane Đermanović koji takođe potpisujem od reči do reči.

Nije neophodno da imaš svoj blog da bi podržao/la #uLiceCenzuri. Možeš da postuješ tekst i kroz Fejsbuk, možeš da podeliš link, možeš da ispričaš sestri koja nije na Tviteru, dedi koji ne koristi internet, možeš svojim primerom i rečju dati doprinos ostvarivanju prava svih nas da (kritički) mislimo i to mišljenje izrazimo bez bojazni od odmazde, cenzure i ućutkivanja, jer na to imamo pravo i to je normalno! a nije normalno da "to tako mora kod nas". #ZbogLjudi, zbog sebe, zbog zemlje u kakvoj želiš da živiš.

Internet nema sluha za tišinu

Počela je predizborna tišina. Relativno.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, 48 sati pred izbore je zabranjena izborna propaganda. Ipak, 3 500 000 korisnika Fejsbuka i nekoliko stotina hiljada tviteraša/ica, može da se uveri da ovo ne važi na internetu.