EMOJI: primrose path or EQ booster?

I’ve found myself again resorting to usage of emoji outside of digital sphere (as if it’s just fine using it here by default). While I am clearly enthusiast when it comes to technology and digital context in general – it made me reflect on why we are doing such thing and in which ways such habits are changing our communications or if they simply reflect change that already took place in a more complex set of circumstances.

(Ne)rađanje, feminizam, statistike i polemike: šta je sve tu pogrešno

Zašto imanje dece nije samo "žensko pitanje"? Zašto ne mora uopšte da bude pitanje? Ko su partneri Srpkinja tridesetogodišnjakinja koje nedovoljno rađaju? Za koga je taj feminizam uopšte? I ko drma kavez tradicionalnih vrednosti porodice u Srbiji? Kao deo stava na skorašnju polemiku na liniji: autori Politike o rađanju i ženama - feministkinje ogrezle u hedonizam.

Napomena: ovaj tekstić nemojte shvatiti toliko ozbiljno jer ga je pisala feministkinja, aktivistkinja NVO sektora, borkinja, koja mnogo putuje, čita Peščanik i nema dodira sa realnošću običnih ljudi, uljuljkana u svoj privilegovan položaj iza svog Apple računara. (ok, Acer-a :D). Pročitajte pak linkovane tekstove drugih (i ovih i onih) ka određenju sopstvenog mišljenja.

Kako preživeti bez pažnje?

Teorija stroukova u doba Tvitera

“Hodaš ulicom. Ugledaš poznanika koji nailazi iz suprotnog smera. Kako prolazite jedno pored drugog, nasmešiš se i kažeš: ‘Lep dan!’. Tvoj poznanik ti uzvraća osmeh i odgovara: ‘Da, jeste’.

Ti i tvoj poznanik se upravo razmenili stroukove. Strouk se definiše kao osnovna jedinica pažnje/potvrde.

Svima nam je poznata ovakva vrsta razmene o kojoj obično i ne mislimo. No, prepostavimo da se ova scena odvijala malo drugačije. Kako se tvoj poznanik približava, nasmešiš se i kažeš: ’Lep dan!’. Tvoj poznanik ne odgovara ništa. On ili ona prolazi kao da i nisi tu. Kako bi se osećao/la?

Ukoliko si kao većina ljudi, bio bi iznenađen nedostatkom poznanikovog odgovora. Možda bi se zapitao: ‘Šta nije u redu?’.  Stroukovi su nam potrebni i osećamo se deprivirano ako ih ne dobijemo."

(Stewart, Joines, 1987)

#Utisak, #zene i tviter

Svi navodno znamo šta su predrasude i stereotipi (bar se nadam). Zapravo, znamo knjiške primere ili etničke, o kojima se obično najviše govori u ovom kontekstu. Neki drugi, sofisticiraniji i podmukliji deo su našeg svakodnevnog života i interpretacije realnosti, a da ih nismo ni svesni. Utiču na naše mišljenje, odluke i ponašanje i to često kontraproduktivno.

Psihoterapija i glasanje i kakve sad to ima veze

"Ako se nadamo nekoj značajnijoj terapijskoj promeni, moramo podstaći svoje pacijente da preuzmu odgovornost - to jest da shvate kako sami doprinose svojoj nesreći"

Irvin Jalom

Kontroverzna ženska seksualna fantazija.. pssst II deo

Otkud seksualno uzbuđenje u fantaziji o silovanju

Nema jedinstvenog tumačenja ove pojave i moguće je da kod različitih osoba i nisu isti pokretači ove fantazije. No, istraživači Critelli i Bivona (2008) napravili su sistematičan pristup teorijskom objašnjenju na osnovu dosadašnjih pretpostavki razlčitih stručnjaka:

Kontroverzna ženska seksualna fantazija... pssst I deo

Seksualne fantazije i sanjarenja kreću se u rangu od kratkih misli do detaljno razrađenih priča. I svi ih imamo. Njihovo postojanje više nije tabu. Štaviše neke od njih toliko su se integrisale u kategoriju „sasvim uobičajenog“ da više i ne izazivaju nikakvo iznenađenje, posebno kada je reč o muškim seksualnim fantazijama. Kada se radi o ženama mnogo toga je i dalje nepoznanica.

Štaviše, i ženska masturbacija je tema koja nije popularna u ženskom društvu i rezervisana je samo za intimne trenutke, iako se radi o nečemu što je poodavno trebalo da prestane da bude tabu. Šta onda ostaje za one još „neadekvatnije“ aktivnosti i misli, ako se negira nešto ovako uobičajeno i normalno. No, iako žene mnogo manje o tome govore (ili je bolja reč priznaju??), nepobitno je da seksualne fantazije nisu rezervisane samo za muškarce. Jedna od tih fantazija koja rasprostranjeno postoji a malo koja žena bi potvrdila da je ima (javno) jeste ona o silovanju. Da, baš tako.

A šta ti misliš o meni

Mišljenje drugih nam je bitno, ako ništa drugo ono stoga što smo socijalna bića. Posebno kada je u pitanju mišljenje i viđenje bliskih ljudi i-ili onih koje poštujemo i vrednujemo. Način na koji nas drugi vide često govori dosta o nama i slici koju šaljemo u svet. Nekada smo je svesni i autopercepcija se poklapa sa socijalnom percepcijom. Nekada nije tako. Evo jedne male vežbe (by James&Jongeward):

O novogodišnjim čestitkama / About NY postcards

Iako je internet doneo mnogo toga dobrog i zaista umnogome olakšao čoveku štošta, unapredio i ubrzao komunikaciju i iako su pozitivne strane preovladale, ne mogu se a ne osvrnuti na jedan detalj ali nus-pojavu informatičke tehnologije u vreme novogodišnjeg praznovanja.

Kada sam ja bila mala (što i nije bilo tako davno), ljudi su još uvek u značajnom broju slali čestitke jedni drugima za novogodišnje praznike. Taj je običaj preživljavao i u vreme najveće nemaštine 90ih u mnogim domovima. Bila je radost ugledati poštara ili čestitke udenute u vrata, a posebno su bile drage one naslovljene na baš naše ime, iako upućene celoj porodici. Onda se poređaju na neko „pokazno“ mesto, ispod jelke recimo, ili kako je to kod nas bilo – na kaminu.

Zavisni poremećaj ličnosti ili "ne mogu sam(a)"

Govoreći o zavsnostima obično nam prvo pada na um narkomanija ili alkoholizam i poslednjih godina i internet. Kaže se "ne može bez droge, bez pića ili bez interneta". Mnogi su čak skloni da sebi pripišu laički govoreći i druge "zavisnosti" od različitih predmeta, preko preparata za negu tela, pa sve do sapunica (o čemu me je nedavno čak pitala i jedna novinarka). U svemu tome postoji i poezija i muzika posvećena zavisnostima. Iako može zvučati lirički, romantično ili dirljivo upravo neretko opevana zavisnost od drugih ljudi nije tek naivna nus-pojava međuljudskih odnosa. 

"Psihijatrija industrija smrti" ?

apropo istoimenog filma 

Psihijatrija je oduvek izazivala kontroverzne reakcije i komentare, zaziranja, osude i bivala obavijena velom magle. Tome je svakako umnogome doprineo medicinski model, kritikovan od strane antipsihijatrijskog pokreta, koji podrazumeva na izvestan način pasivnost pacijenta, submisivnost i "držanje u mraku". Magla je počela da se diže ali da je još uvek ima svedoči samo činjenica da i dalje ogroman broj ljudi ne pravi razliku između psihijatrije, psihologije i psihoterapije, te da ne zna šta se iza ovih reči krije. Danas psihoterapijski modaliteti mahom pretpostavljaju odnos u kome je klijent dobio veću moć i samim tim i odgovornost, nasuprot nekadašnjem medicinskom modelu. Tako da, iako se ne može poreći da razumevanje nije i dalje na zadovoljavajućem nivou i da je visok nivo predrasuda i dalje prisutan, daleko od toga da su postavke date u filmu "Psihijatrija industrija smrti" istinite.

Hromoterapija -pseudonauka ili samo nezapadnjačka

Hromoterapija ili kako se još naziva terapija bojama odnosi se na upotrebu boja i svetlosti u balansiranju psihičke, spiritualne, mentalne i emocionalne energije. Smatra se antičkom formom lečenja, koja verovatno datira od indijske prakse Ajurvede. Ipak, često se označava kao pseudonaučni ili alternativni medicinski metod.

Šta gledam, a šta vidim

Eksperiment „Nevidljiva gorila“ otkriva nam dve stvari: da propuštamo, ne registrujemo mnogo toga oko nas i da čak nismo ni svesni koliko toga prolazi mimo nas.

Tehnike persuazije

Svako od nas našao se je i svakog dana se nalazi u situaciji da od nekoga nešto traži ili je potrebno malo nagovaranja na neki poduhvat – bilo da je to “malo ohrabrivanja” prijateljice da pođe sa nama negde, ili nagovaranje profesora da nam da veću ocenu, ili su u ptanju odnosi roditelj-dete. Nekada to zovemo nagovaranje, nekada reklamiranje, lobiranje, zagovaranje, nekada su u pitanju benigne stvari svakodnevnog života, a persuazija može ići i do mnogo većih razmera i društveno šireg opsega. Često ni ne razmišljamo o svojim načinima persuazije kao posebnim tehnikama i metodama, već se služimo njima nesvesno i spontano. S druge strane u brojnim profesijama, one su razrađene do detalja i osnov su poslovanja. Evo jednog kratkog pregleda mogućih tehnika persuazije, od kojih ćete neke sigurno prepoznati i kod sebe. Neke mogu delovati naivno i sigurno je da ne "pale" uvek ili kod svakoga, no nije naodmet znati ih.

Persuazija - manipulacija ili "svi mi to radimo"

Da li je persuazija ubeđivanje ili prosto pomažemo drugima da nezavisno odluče da smo u pravu? :)

Odgovor na ovo pitanje verovatno leži u samom kontekstu, cilju i načinima kojima se služimo. Persuazija se svakako u prvim asocijacijama može vezati za advertajzing, politiku i vrlo često manipulaciju. Internet je zapravo prebukiran raznoraznim savetima, seminarima i knjigama koje su usmerene ka prodavcima, komercijalistima i onima u “piramida” marketingu, kako da što bolje i uspešnije prodaju svoj proizvod ili prošire svoju mrežu ljudskih resursa. Često smo i sami bili svedoci rogobatnih pokušaja persuazije u ovom smislu, ali ove poruke mogu biti i daleko sofisticiranije tako da i nismo svesni da utiču na promenu našeg ponašanja ili mišljenja.

Svetski dan mentalnog zdravlja: apel za investicijama

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra širom planete. Ova tradicija inicirana je 1992. godine od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO). U nekim zemljama deo je nedelje posvećene povećanju svesnosti o mentalnim bolestima.

Mentalno zdravlje se definiše kao stanje blagostanja u kome svaki pojedinac ostvaruje svoj potencijal, može da se nosi sa normalnim stresovima života, može da radi produktivno i plodonosno , i u stanju je da doprinosi svojoj zajednici (SZO).

Ovo je dan za globalnu edukaciju i zagovaranje mentalnog zdravlja. Trebalo bi da promoviše otvorenu diskusiju o mentalnim
poremećajima, ulaganjima u prevenciju, promociju i servise podrške, doprinoseći podizanju javne svesti o problemima mentalnog zdravlja. Ovogodišnja tema ovog dana, kako je SZO najavila je “Investiranje u mentalno zdravlje”, jer su, kako se smatra, finansijski i ljudski resursi alocirani za mentalno zdravlje neadekvatni, posebno u zemljama sa niskim dohotkom.

Činjenice:

Depresija je vodeći razlog onesposobljenosti širom sveta

33% zemalja nemaju budžet za mentalno zdravlje

1 od 4 ljudi će u nekom trenutku života biti pogođeno mentalnim poremećajem

Svakih 40 sekundi neko izvrši samoubistvo

4 od 5 ljudi sa mentalnim premećajem u zemljama u razvoju ne dobija lečenje

Skoro 50% svih mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine života

2.5 miliona smrti godišnje dogodi se zbog zloupotrebe alkohola

50 miliona ljudi širom sveta imaju epilepsiju

(Izvor: SZO)

Na ovaj problem osvrće se i naša Nacionalna strategija u oblasti mentalnog zdravlja i akcioni plan (usvojen na sednici Vlade od 19.01.2007. godine) gde se konstatuje da su mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja na drugom mestu najvećih zdravstvenih problema stanovništva (posle kardiovaskularnih poremećaja). Suprotno potrebama, stanje ljudskih (profesionalnih) resursa je sledeće: na 100.000 stanovnika ima 2.7 psihijatara, 9.93 neuropsihijatara, 2.3 psihologa, 1.57 socijanih radnika i 21.55 medicinskih sestara/tehničara.
Mentalno zdravlje je neodvojivi deo opšteg zdravlja i ljudsko pravo. Izgleda da se toga treba prisetiti češće, a ne samo 10. oktobra, ako uopšte i tada.
U našem gradu program u okviru kampanje “365 dana za mentalno zdravlje”, koju su pokrenuli Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Karitas Srbije i Karitas Italije, je sledeći (na istom linku dostupan je program i za druge gradove):

06.10.2011.
Od 11.00h:  Finalno sportsko takmičenja u šahu, stonom tenisu i pikadu (Služba za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, ul. Radnih brigada, br. 26, Niš)
- Svečano proglašenje pobednika, dodela nagrada
- Koktel
07.10.2011.  
Od 10.00 do 16.00h: Promocija mentalnog zdravlja i antistigma kampanja
- Park Svetog Save kod sata
- Obrenovićeva ulica, raskrsnica sa ulicom Nikole Pašića
Od 12.00h -  Aukcijska prodaja slika i radova pacijenta i terapeuta(Služba za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, ul. Radnih brigada, br. 26, Niš). Radovi se mogu razgledati od 11h.
10.10.2011.  
Centralno obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja
10.30h – Koktel dobrodošlice u Vili
11.00 - 12.00h – Organizovana poseta bolnici, obilazak Prinčeve vile i Odeljenja centralne psihosociorehabilitacije
12.00h – Muzičko-scenski program pacijenata (Dom kulture)


 

Bestseleri pop psihologije - a nisu za plažu

Neki podaci ukazuju da self-help knjige, knjige iz popularne psihologije i uopšte one koje se obraćaju čovekovim psihološkim sposobnostima, motivaciji, komunikaciji, vezama itd. čine 10% svih bestselera, koji ne spadaju u fikciju. Ponekad se i ove kategorije različito odvajaju i klasifikuju ali im je zajedničko istraživanje unutrašnjih resursa čoveka. Zasigurno da je u mnogima od njih ova nauka pojednostavljena, da se bazične ideje često ponavljaju ili da se nude instant rešenja za sve probleme. Sa druge strane postoje i one koje itekako vredi pročitati što su i učinili milioni ljudi širom sveta, a neke od njih obrađuju se i na raznim studijskim grupama.

Žene u politici kroz naočare stereotipa

Muško-ženski odnosi reflektuju se i kroz doživljaj tradicionalno muških profesija, a jedna od njih je i bavljenje politikom. Na možda ne toliko očigledne načine, kao kad je reč o zastupljenosti žena među donosiocima odluka i vladajućim telima, ovi stereotipi postoje i u medijskom prikazu žena koje se bave politikom, i to i u visoko razvijenim zemljama sa dugogodišnjom tradicijom demokratije. Suvišno je govoriti o tome koliko je za ovu specifičnu profesiju medijski pristup značajan, u odnosu na neke druge, koje nemaju taj segment eksponiranja u svojoj suštini.

Šta se devojčicama poručuje kroz junakinje Diznijevih crtaća?

Mnogi/e  od nas odrasli/e su na Diznijevim crtaćima, od kojih su većina adaptirane klasične bajke poznate širom planete. I iz njih smo učili/e.

U ovom kontekstu već se govorilo o uticaju zabluda i fatalističkih shvatanja ljubavi, kao i o instituciji “živeli su srećno do kraja života” (a ni pomena o pranju sudova, kreditima, preljubama i drugim raznovrsnostima bračne zajednice..), što konsekventno dovodi do implementiranja uverenja koja mogu toksično uticati in a naš sopstveni život.

Međutim, kada je reč o ovim popularnim bajkama, gde su neke u Diznijevoj interpretaciji prilagođene da imaju srećan kraj (čitaj brak) iako to nije bila prevashodna autorova namera (kao na primer Mala sirena) ili gde rekonstruišu istoriju (na primer Pokahontas), usvajali smo i potvrđivali i rodne uloge.

U ćorsokaku socijalne anksioznosti

Ljudi neretko izveštavaju o raznim situacijama u kojima im je neprijatno, stide se, osećaju „neku vrstu straha“ ili ih izbegavaju da bi izbegli neprijatna osećanja.