When in Hurghada, do it with Meraki

HURGHADA TIPS & INDEPENDENT REVIEW OF THE MERAKI RESORT

Context: The review is based on circumstances of the second half of April 2019, by a well-travelled Belgrade-residing female in her 30s.

Disclaimer: This is not a sponsored post whatsoever.

One of the most convenient vacation options for a European in search for the sea&sun during non-summer months is certainly Hurghada, Egypt. Think of a relatively short direct flight, fair value for money and a good combination of resort-type of All Inclusive (AI) experience with stunning cultural and historical sites seeing.

In addition, once a small fishing village is very inviting re scuba diving and snorkeling with hundreds of species of fish in the coral reef ecosystem of the Red Sea. Finally, if in a country covered 90% with desert on either side of the Nile, it would be only natural to explore the Bedouin villages, ride a camel or drive a squad.

Diversity of possibilities offers a good chance for a stressless break and I took mine at the Meraki Resort – the 4-stars hotel from SunRise chain with (as they claim) the longest beach in the entire Red Sea area.

It was actually a no brainer choosing it, following warm recommendation of a close friend, but it also toped the list on Booking.com in terms of cost-ratings ratio.

EMOJI: primrose path or EQ booster?

I’ve found myself again resorting to usage of emoji outside of digital sphere (as if it’s just fine using it here by default). While I am clearly enthusiast when it comes to technology and digital context in general – it made me reflect on why we are doing such thing and in which ways such habits are changing our communications or if they simply reflect change that already took place in a more complex set of circumstances.

(Ne)rađanje, feminizam, statistike i polemike: šta je sve tu pogrešno

Zašto imanje dece nije samo "žensko pitanje"? Zašto ne mora uopšte da bude pitanje? Ko su partneri Srpkinja tridesetogodišnjakinja koje nedovoljno rađaju? Za koga je taj feminizam uopšte? I ko drma kavez tradicionalnih vrednosti porodice u Srbiji? Kao deo stava na skorašnju polemiku na liniji: autori Politike o rađanju i ženama - feministkinje ogrezle u hedonizam.

Napomena: ovaj tekstić nemojte shvatiti toliko ozbiljno jer ga je pisala feministkinja, aktivistkinja NVO sektora, borkinja, koja mnogo putuje, čita Peščanik i nema dodira sa realnošću običnih ljudi, uljuljkana u svoj privilegovan položaj iza svog Apple računara. (ok, Acer-a :D). Pročitajte pak linkovane tekstove drugih (i ovih i onih) ka određenju sopstvenog mišljenja.

Aktivno građanstvo: "Pljuni na svoju facu i postani čovek"

Kad uđeš u brzi voz u Nemačkoj, kontrolor/ka karte ti se obraća maltene pevajući, ljubazno, sa osmehom. Normalno, govori i engleski za nas koji ne znamo nemački. A da to nije samo robotsko ponašanje dokazuje i činjenica i da ti da da se voziš još par stanica, nekih 15min, koje ti karta ne predviđa: "This ticket looks perfectly good to me ;)".

Kad uđeš u autobus u Beogradu, neretko sam prisustvovala scenama da se kontrolor/ka ponaša kao da si mu/joj u najmanju ruku opsovao mater. Od krajnje neprimerenog rečnika, tonaliteta, do izostanka persiranja i jedne obične ljudskosti u ophođenju, nije mi jednom palo napamet da ustanem i branim ljudsko dostojanstvo sapu(a)tnika. Na ovom mestu uopšte nije bitno da li žrtva ima kartu, koje su životne muke kontrolora/ke i da li su obe strane ostvarile platu na vreme tog meseca. Bitno je opšteljudsko poštovanje i elementarna kultura komunikacije.

Ko je tu zbog koga

U LICE CENZURI!

Prenosim u celosti tekst kojim se pridružujem borbi za slobodu mišljenja i izražavanja u Srbiji, sa sve uvodom preuzetim sa bloga Dragane Đermanović koji takođe potpisujem od reči do reči.

Nije neophodno da imaš svoj blog da bi podržao/la #uLiceCenzuri. Možeš da postuješ tekst i kroz Fejsbuk, možeš da podeliš link, možeš da ispričaš sestri koja nije na Tviteru, dedi koji ne koristi internet, možeš svojim primerom i rečju dati doprinos ostvarivanju prava svih nas da (kritički) mislimo i to mišljenje izrazimo bez bojazni od odmazde, cenzure i ućutkivanja, jer na to imamo pravo i to je normalno! a nije normalno da "to tako mora kod nas". #ZbogLjudi, zbog sebe, zbog zemlje u kakvoj želiš da živiš.

Internet nema sluha za tišinu

Počela je predizborna tišina. Relativno.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, 48 sati pred izbore je zabranjena izborna propaganda. Ipak, 3 500 000 korisnika Fejsbuka i nekoliko stotina hiljada tviteraša/ica, može da se uveri da ovo ne važi na internetu.

Kako preživeti bez pažnje?

Teorija stroukova u doba Tvitera

“Hodaš ulicom. Ugledaš poznanika koji nailazi iz suprotnog smera. Kako prolazite jedno pored drugog, nasmešiš se i kažeš: ‘Lep dan!’. Tvoj poznanik ti uzvraća osmeh i odgovara: ‘Da, jeste’.

Ti i tvoj poznanik se upravo razmenili stroukove. Strouk se definiše kao osnovna jedinica pažnje/potvrde.

Svima nam je poznata ovakva vrsta razmene o kojoj obično i ne mislimo. No, prepostavimo da se ova scena odvijala malo drugačije. Kako se tvoj poznanik približava, nasmešiš se i kažeš: ’Lep dan!’. Tvoj poznanik ne odgovara ništa. On ili ona prolazi kao da i nisi tu. Kako bi se osećao/la?

Ukoliko si kao većina ljudi, bio bi iznenađen nedostatkom poznanikovog odgovora. Možda bi se zapitao: ‘Šta nije u redu?’.  Stroukovi su nam potrebni i osećamo se deprivirano ako ih ne dobijemo."

(Stewart, Joines, 1987)

#Utisak, #zene i tviter

Svi navodno znamo šta su predrasude i stereotipi (bar se nadam). Zapravo, znamo knjiške primere ili etničke, o kojima se obično najviše govori u ovom kontekstu. Neki drugi, sofisticiraniji i podmukliji deo su našeg svakodnevnog života i interpretacije realnosti, a da ih nismo ni svesni. Utiču na naše mišljenje, odluke i ponašanje i to često kontraproduktivno.

Psihoterapija i glasanje i kakve sad to ima veze

"Ako se nadamo nekoj značajnijoj terapijskoj promeni, moramo podstaći svoje pacijente da preuzmu odgovornost - to jest da shvate kako sami doprinose svojoj nesreći"

Irvin Jalom

Za koga je volontiranje u kancelariji predsednika

Danas sam nabasala na ovogodišnji poziv za volontiranje u narodnoj kancelariji predsednika Srbije. Baš lepo. Zvuči korisno. Fino za CV. Prijavljivanje do 3. februara. Ali za koga?

O novogodišnjim čestitkama / About NY postcards

Iako je internet doneo mnogo toga dobrog i zaista umnogome olakšao čoveku štošta, unapredio i ubrzao komunikaciju i iako su pozitivne strane preovladale, ne mogu se a ne osvrnuti na jedan detalj ali nus-pojavu informatičke tehnologije u vreme novogodišnjeg praznovanja.

Kada sam ja bila mala (što i nije bilo tako davno), ljudi su još uvek u značajnom broju slali čestitke jedni drugima za novogodišnje praznike. Taj je običaj preživljavao i u vreme najveće nemaštine 90ih u mnogim domovima. Bila je radost ugledati poštara ili čestitke udenute u vrata, a posebno su bile drage one naslovljene na baš naše ime, iako upućene celoj porodici. Onda se poređaju na neko „pokazno“ mesto, ispod jelke recimo, ili kako je to kod nas bilo – na kaminu.

RTS - jednake šanse za sve?

 U utorak, 15. novembra u Beogradu, nastavlja se konkurs RTS-a "Tražimo sto mladih stručnjaka za 21. vek". Čak 10 000 od 17 000 prijavljenih kandidata tada bi trebalo da polaže test opšte kulture i informisanosti. Ali da li su uslovi testiranja isti za sve?

Svetski dan mentalnog zdravlja: apel za investicijama

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra širom planete. Ova tradicija inicirana je 1992. godine od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO). U nekim zemljama deo je nedelje posvećene povećanju svesnosti o mentalnim bolestima.

Mentalno zdravlje se definiše kao stanje blagostanja u kome svaki pojedinac ostvaruje svoj potencijal, može da se nosi sa normalnim stresovima života, može da radi produktivno i plodonosno , i u stanju je da doprinosi svojoj zajednici (SZO).

Ovo je dan za globalnu edukaciju i zagovaranje mentalnog zdravlja. Trebalo bi da promoviše otvorenu diskusiju o mentalnim
poremećajima, ulaganjima u prevenciju, promociju i servise podrške, doprinoseći podizanju javne svesti o problemima mentalnog zdravlja. Ovogodišnja tema ovog dana, kako je SZO najavila je “Investiranje u mentalno zdravlje”, jer su, kako se smatra, finansijski i ljudski resursi alocirani za mentalno zdravlje neadekvatni, posebno u zemljama sa niskim dohotkom.

Činjenice:

Depresija je vodeći razlog onesposobljenosti širom sveta

33% zemalja nemaju budžet za mentalno zdravlje

1 od 4 ljudi će u nekom trenutku života biti pogođeno mentalnim poremećajem

Svakih 40 sekundi neko izvrši samoubistvo

4 od 5 ljudi sa mentalnim premećajem u zemljama u razvoju ne dobija lečenje

Skoro 50% svih mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine života

2.5 miliona smrti godišnje dogodi se zbog zloupotrebe alkohola

50 miliona ljudi širom sveta imaju epilepsiju

(Izvor: SZO)

Na ovaj problem osvrće se i naša Nacionalna strategija u oblasti mentalnog zdravlja i akcioni plan (usvojen na sednici Vlade od 19.01.2007. godine) gde se konstatuje da su mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja na drugom mestu najvećih zdravstvenih problema stanovništva (posle kardiovaskularnih poremećaja). Suprotno potrebama, stanje ljudskih (profesionalnih) resursa je sledeće: na 100.000 stanovnika ima 2.7 psihijatara, 9.93 neuropsihijatara, 2.3 psihologa, 1.57 socijanih radnika i 21.55 medicinskih sestara/tehničara.
Mentalno zdravlje je neodvojivi deo opšteg zdravlja i ljudsko pravo. Izgleda da se toga treba prisetiti češće, a ne samo 10. oktobra, ako uopšte i tada.
U našem gradu program u okviru kampanje “365 dana za mentalno zdravlje”, koju su pokrenuli Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Karitas Srbije i Karitas Italije, je sledeći (na istom linku dostupan je program i za druge gradove):

06.10.2011.
Od 11.00h:  Finalno sportsko takmičenja u šahu, stonom tenisu i pikadu (Služba za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, ul. Radnih brigada, br. 26, Niš)
- Svečano proglašenje pobednika, dodela nagrada
- Koktel
07.10.2011.  
Od 10.00 do 16.00h: Promocija mentalnog zdravlja i antistigma kampanja
- Park Svetog Save kod sata
- Obrenovićeva ulica, raskrsnica sa ulicom Nikole Pašića
Od 12.00h -  Aukcijska prodaja slika i radova pacijenta i terapeuta(Služba za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, ul. Radnih brigada, br. 26, Niš). Radovi se mogu razgledati od 11h.
10.10.2011.  
Centralno obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja
10.30h – Koktel dobrodošlice u Vili
11.00 - 12.00h – Organizovana poseta bolnici, obilazak Prinčeve vile i Odeljenja centralne psihosociorehabilitacije
12.00h – Muzičko-scenski program pacijenata (Dom kulture)


 

O kulturi - utisak iz jednog daha

Olivera Kovačević imala je večeras zanimljivu temu i goste. Jovan Ćirilov, Dušan Kovačević i Miodrag Zupanc. Kultura.
Pričalo se o kulturi u Srbiji. No, kao i obično, sam vizuelni identitet teme propraćen logoima Bitefa, Bemusa i Festa, najavljivao je još jednu temu o, ovog puta kulturi, u Beogradu.

Are Balkan women more promiscuous?

It’s official: more women are approaching men in the dating stakes and a recent book in Serbia reveals a more liberal attitude. So is the Balkan woman moving towards a western, less conservative European model? We hear from Balkan guys and girls

focus

Da li je sve isto, samo njega nema? / Is everything the same, only he is gone?

Deset godina od petog oktobra

Da li je sve isto, samo njega nema?

Kako pokazuju ispitivanja javnog mnjenja i jednoglasno prenose brojni mediji, čini se da narod nema utisak da se zaista i pitao u protekloj deceniji, da su post-Miloševićevske promene percipirane drugačije i da su očekivanja o boljitku u neku ruku izneverena. A možda su i devedesete duboko pohranjene i ljudi, opijeni predizbornim obećanjima i svetlom budućnošću, ne mogu da se sete da im je tada bilo gore, ako je za utehu

Reci ne nasilju

Agresija i mladi

RECI NE NASILJU

Često ne prođe dan, a da u naslovima ili u vestima ne čujemo za neki novi čin nasilja, prebijanje, ili verbalni napad. Svedoci smo široke “lepeze” nasilja - od primera koji daju poslanici u skupštini, medijski najeksploatisanijeg slučaja Brisa Tatona, do pojave tuča i maltretiranja, čak, i među osnovcima,. Nad našim društvom se obavija pozamašan oblak netrpeljivosti i neartikulisane agresivnosti. U svakodnevnom životu, tako, mnogi ne znaju na koji način da odgovore na agresiju, koja ne mora biti uvek fizičko nasilje, već je često suptilna i pasivna. Nažalost, odgovor često bude „oko za oko, zub za zub“.

Mi čitamo, bre

 Čitalačke navike

 Mi čitamo, bre

 U XXI veku - digitalnoj eri Fejsbuka, mobilnih telefona, torrenta, zaostavštine lake zabave devedesetih, automobila od preko 2000 kubika (ili pretenzija ka njima) i ostalih tehničkih pomagala izmišljenih upravo radi uštede vremena, ipak se neretko kaže kako se živi brzo, kako se nema vremena. U tom svetlu, od prosečnog mladog čoveka nije čudo da izvrne očima na onu Andrićevu kako ostati ravnodušan prema knjizi znači lakomisleno osiromašiti svoj život, a recitovanje poezije ili ne daj bože pisanje iste najčešće bi takvog nesrećnika povezivalo sa gej aspiracijama. 

Biti žena i novinar u Turskoj / Being a woman and a journalist in Turkey

Intervju: Frederike Geerdink, novinarka

Biti žena i novinar u Turskoj

U poređenju sa Turskom, Holandija je dosadna. I mala je.  U Holandiji je populacija starija i sve je na svome, razvijena je na neki način. U Turskoj je populacija mlada, privreda se razvija, proces demokratizacije traje, toliko toga se dešava što je veoma važno. Osećala sam da moram otići tamo gde su prave teme

Berlin – vanserijska inspiracija

Studijsko putovanje u Berlin – « Dobrodošli u EU », FES

Pre par godina politika me ni najmanje nije zanimala. U godinama pre toga znali smo da je Milošević negativac i da se pred drugaricom čiji je otac SPS-ovac ne pušta ona Čorbina kaseta sa « Baba Julom », « Diktatorom » i « Decu ti neću oprostiti ». Imali smo bedževe « Šetačica protest 96/97 », a kasnije smo lepili pesnice « Otpora » po klupama i sveskama. Čini mi se da mnogima nije bilo jasno kako Vuk Drašković nije postao predsednik, a verujem da su mnogi i saosećali. Ipak, bilo je lako, jer je kao u knjigama za decu postojala crno-bela slika. Jedni su loši, drugi su dobri i izbor je lak. Tada nismo imali pravo glasa, a znali smo za koji tim navijamo. Danas kad ga imamo dvoumimo se treba li ići na utakmicu.