Na današnji dan Kurt Cobain bi napunio 44 godine. Da li bi se do tada njegov talenat izlizao ili bi i mi dočekali da ga vidimo u Areni, na Exitu ili tako negde, teško je reći. Ono što je sigurno, to je da i dan danas Nirvana predstavlja sinonim za grunge, a Kurt Cobain sinonim za Nirvanu.
O kulturi - utisak iz jednog daha
Olivera Kovačević imala je večeras zanimljivu temu i goste. Jovan Ćirilov, Dušan Kovačević i Miodrag Zupanc. Kultura.
Pričalo se o kulturi u Srbiji. No, kao i obično, sam vizuelni identitet teme propraćen logoima Bitefa, Bemusa i Festa, najavljivao je još jednu temu o, ovog puta kulturi, u Beogradu.
Pričalo se o kulturi u Srbiji. No, kao i obično, sam vizuelni identitet teme propraćen logoima Bitefa, Bemusa i Festa, najavljivao je još jednu temu o, ovog puta kulturi, u Beogradu.
Ko čeka, taj dočeka
Ko čeka, taj dočeka. I tako ja konačno dočekah da odem na koncert Darka Rundeka. Čoveka uz čiju sam muziku rasla.. i valjda odrasla. Mislim, bilo je svega uz njegovu muziku, što jes jes.
Are Balkan women more promiscuous?
It’s official: more women are approaching men in the dating stakes and a recent book in Serbia reveals a more liberal attitude. So is the Balkan woman moving towards a western, less conservative European model? We hear from Balkan guys and girls
focus
Da li je sve isto, samo njega nema? / Is everything the same, only he is gone?
Deset godina od petog oktobra
Da li je sve isto, samo njega nema?
Kako pokazuju ispitivanja javnog mnjenja i jednoglasno prenose brojni mediji, čini se da narod nema utisak da se zaista i pitao u protekloj deceniji, da su post-Miloševićevske promene percipirane drugačije i da su očekivanja o boljitku u neku ruku izneverena. A možda su i devedesete duboko pohranjene i ljudi, opijeni predizbornim obećanjima i svetlom budućnošću, ne mogu da se sete da im je tada bilo gore, ako je za utehu
Da li je sve isto, samo njega nema?
Kako pokazuju ispitivanja javnog mnjenja i jednoglasno prenose brojni mediji, čini se da narod nema utisak da se zaista i pitao u protekloj deceniji, da su post-Miloševićevske promene percipirane drugačije i da su očekivanja o boljitku u neku ruku izneverena. A možda su i devedesete duboko pohranjene i ljudi, opijeni predizbornim obećanjima i svetlom budućnošću, ne mogu da se sete da im je tada bilo gore, ako je za utehu
Reci ne nasilju
Agresija i mladi
RECI NE NASILJU
Često ne prođe dan, a da u naslovima ili u vestima ne čujemo za neki novi čin nasilja, prebijanje, ili verbalni napad. Svedoci smo široke “lepeze” nasilja - od primera koji daju poslanici u skupštini, medijski najeksploatisanijeg slučaja Brisa Tatona, do pojave tuča i maltretiranja, čak, i među osnovcima,. Nad našim društvom se obavija pozamašan oblak netrpeljivosti i neartikulisane agresivnosti. U svakodnevnom životu, tako, mnogi ne znaju na koji način da odgovore na agresiju, koja ne mora biti uvek fizičko nasilje, već je često suptilna i pasivna. Nažalost, odgovor često bude „oko za oko, zub za zub“.
Mi čitamo, bre
Čitalačke navike
Mi čitamo, bre
U XXI veku - digitalnoj eri Fejsbuka, mobilnih telefona, torrenta, zaostavštine lake zabave devedesetih, automobila od preko 2000 kubika (ili pretenzija ka njima) i ostalih tehničkih pomagala izmišljenih upravo radi uštede vremena, ipak se neretko kaže kako se živi brzo, kako se nema vremena. U tom svetlu, od prosečnog mladog čoveka nije čudo da izvrne očima na onu Andrićevu kako ostati ravnodušan prema knjizi znači lakomisleno osiromašiti svoj život, a recitovanje poezije ili ne daj bože pisanje iste najčešće bi takvog nesrećnika povezivalo sa gej aspiracijama.
Biti žena i novinar u Turskoj / Being a woman and a journalist in Turkey
Intervju: Frederike Geerdink, novinarka
Biti žena i novinar u Turskoj
U poređenju sa Turskom, Holandija je dosadna. I mala je. U Holandiji je populacija starija i sve je na svome, razvijena je na neki način. U Turskoj je populacija mlada, privreda se razvija, proces demokratizacije traje, toliko toga se dešava što je veoma važno. Osećala sam da moram otići tamo gde su prave teme
Biti žena i novinar u Turskoj
U poređenju sa Turskom, Holandija je dosadna. I mala je. U Holandiji je populacija starija i sve je na svome, razvijena je na neki način. U Turskoj je populacija mlada, privreda se razvija, proces demokratizacije traje, toliko toga se dešava što je veoma važno. Osećala sam da moram otići tamo gde su prave teme
Ja sam još uvek OK, ti si još uvek OK / I'm still OK, you're still OK
Sto godina od rođenja Erika Berna, osnivača transakcione analize
Ja sam još uvek OK, ti si još uvek OK
Progonilac, Žrtva i Spasilac, Ego stanja, Roditelji-Odrasli-Dete, životni skript i reketiranje samo su neki od pojmova koje mnogi ljudi koriste ne znajući da potiču iz transakcione analize. Danas, ceo vek nakon rođenja osnivača ove uticajne psihološke teorije i dalje raste interesovanje za njene koncepte, jer ljudi i dalje žele da se emocionalno opismene, da bolje žive i razumeju sebe i druge, a ovaj razumljivi pristup to obezbeđuje onima koji su spremni da zavire u sebe
Ja sam još uvek OK, ti si još uvek OK
Progonilac, Žrtva i Spasilac, Ego stanja, Roditelji-Odrasli-Dete, životni skript i reketiranje samo su neki od pojmova koje mnogi ljudi koriste ne znajući da potiču iz transakcione analize. Danas, ceo vek nakon rođenja osnivača ove uticajne psihološke teorije i dalje raste interesovanje za njene koncepte, jer ljudi i dalje žele da se emocionalno opismene, da bolje žive i razumeju sebe i druge, a ovaj razumljivi pristup to obezbeđuje onima koji su spremni da zavire u sebe
Transakciona analiza - dobra za svakoga / Transactional Analysis - good for everyone
Intervju: Zoran Milivojević, transakcioni analitičar
Transakciona analiza - dobra za svakoga
Pojedinac, nažalost, u kapitalizmu mora sam da se pobrine za mnoge stvari u životu, pa i za to kako će se osećati. Ali ljudi sve više razumeju važnost emocionalne i socijalne inteligencije u društvenom životu i u budućnosti će prihvatiti i shvatiti da moraju da budu emocionalno pismeni
Transakciona analiza - dobra za svakoga
Pojedinac, nažalost, u kapitalizmu mora sam da se pobrine za mnoge stvari u životu, pa i za to kako će se osećati. Ali ljudi sve više razumeju važnost emocionalne i socijalne inteligencije u društvenom životu i u budućnosti će prihvatiti i shvatiti da moraju da budu emocionalno pismeni
Koju igru igraš? / Games people play
Razumevanje ljudskog ponašanja
Koju igru igraš?
Transakciona analiza je racionalni pristup razumevanju ponašanja, koji je baziran na pretpostavci da svako može da nauči da poštuje sebe, da misli za sebe, donosi sopstvene odluke, ispoljava svoja osećanja. Njeni principi mogu se primeniti na poslu, kod kuće, u učionici, u susedstvu - gde god imamo posla sa ljudima - Muriel James & Dorothy Jongeward, Životni pobednik
Koju igru igraš?
Transakciona analiza je racionalni pristup razumevanju ponašanja, koji je baziran na pretpostavci da svako može da nauči da poštuje sebe, da misli za sebe, donosi sopstvene odluke, ispoljava svoja osećanja. Njeni principi mogu se primeniti na poslu, kod kuće, u učionici, u susedstvu - gde god imamo posla sa ljudima - Muriel James & Dorothy Jongeward, Životni pobednik
Berlin – vanserijska inspiracija
Studijsko putovanje u Berlin – « Dobrodošli u EU », FES
Pre par godina politika me ni najmanje nije zanimala. U godinama pre toga znali smo da je Milošević negativac i da se pred drugaricom čiji je otac SPS-ovac ne pušta ona Čorbina kaseta sa « Baba Julom », « Diktatorom » i « Decu ti neću oprostiti ». Imali smo bedževe « Šetačica protest 96/97 », a kasnije smo lepili pesnice « Otpora » po klupama i sveskama. Čini mi se da mnogima nije bilo jasno kako Vuk Drašković nije postao predsednik, a verujem da su mnogi i saosećali. Ipak, bilo je lako, jer je kao u knjigama za decu postojala crno-bela slika. Jedni su loši, drugi su dobri i izbor je lak. Tada nismo imali pravo glasa, a znali smo za koji tim navijamo. Danas kad ga imamo dvoumimo se treba li ići na utakmicu.
Čovek je sam sebe sjebao
Iako se čovek rađa u zajednici i prevashodno je socijalno biće, jedna od važnijih stvari za emocionalnu stabilnost je kapacitet da se bude sam.
Došapnuti šamar
I baš kad smo zaboravili da tako nešto postoji ono nailazi i svom silinom nas podsećajući za šta vredi ovaj život. Nije da smo se prestali nadati. Samo smo zaboravili.
Čist račun, duga ljubav
Šta se dešava sa ljudima koje ostavimo za sobom? Ili koji nas ostave za sobom? Kako se nastavi život, da li možemo izbrisati prošlost, želimo li? Kako zadržati sećanje a kako ga ne projektovati u sadašnjost? Gde nestaju sva osećanja? Kako se gube u prostoru i vremenu, kuda lutaju ili su samo dobro ušuškana i potisnuta negde izvan domena duše, dok ona ne vrisne "dosta"!?
Don’t look a Turk straight in the eyes
Don’t look a Turk straight in the eyes
Generalizations about nations are usually exaggerated and often inapplicable to an individual, but that does not prevent us from being under their influence.
How can New Media be used to stimulate the public debate on EU Enlargement?
How can New Media be used to stimulate the public debate on EU Enlargement?
presentation by Milena Stosic & Debora Miranda
Closing conference EYJA 2010
May 2010, Istanbul, Turkey
They enlarged their vision
Winning reports “Enlarge your vision” European young journalist award 2010
Quotes
Choice by Milena Stošić
The `European way of life` is when, in an Italian restaurant in Estonia, speaking English I can invite a Finnish girl that I met in Greece, to come to Croatia. That is how I view the EU.
Greece is writing European history all over again – Miho Dobrašin
Young Journalists on EU Enlargement
The European Young Journalist Award Alumni Project
The EYJA 2009 Winners trip to Berlin was a great opportunity for European Young Journalists to start developing a network idea. Only a few months after each one of us returned to his/her home country, the exchange of e-mails regarding the EYJA 2010 edition started – and doesn’t seem to have an end. Since then, ideas coming from Chicago to Serbia have come to build a challenging and extremely interesting project. As former winners of the European Young Journalist Award, we are very keen to develop a network of young journalists from our wide Europe. Join us!
The EYJA 2009 Winners trip to Berlin was a great opportunity for European Young Journalists to start developing a network idea. Only a few months after each one of us returned to his/her home country, the exchange of e-mails regarding the EYJA 2010 edition started – and doesn’t seem to have an end. Since then, ideas coming from Chicago to Serbia have come to build a challenging and extremely interesting project. As former winners of the European Young Journalist Award, we are very keen to develop a network of young journalists from our wide Europe. Join us!
I enjoy writing about the European Union
Interview: Ivan Radak, Serbian winner of the European Young Journalist Award 2010
When you hear in public about the EU or European banks granting certain resources to Serbia, it usually means money allotted to large state projects, such as roads, bridges, reforms or the budget, and, reasonably so, great attention is paid to that. I wanted to show the readers that the money gets to the so-called ordinary people, that is, that the projects concerning their immediate surroundings are being financed
Ko nije tučen, nije naučen?
O fizičkoj kazni i vaspitanju
Zagovarači „odgoja bez batina“ često svoj stav argumentuju time da su roditelji modeli ponašanja, te da deca kasnije kao odrasli ljudi nastavljaju obrazac agresivnosti i nasilništva ako su isto doživljavala u porodici. I ta teza je donekle u redu, ako se ima u vidu šta je tačno nasilničko ponašanje, ali obično se interpretacija ove teze pretvara u vaspitanje koje stvara razmaženu decu, bez naučenih granica i neosujećenih želja
Ravnopravnost polova kao jedan od prioriteta/Gender equality as one of priorities
by Milena
Španija predsedava EU
Ravnopravnost polova kao jedan od prioriteta
Očigledne razlike u zaradi, rasprava o porodiljskom odsustvu, ravnoteža u donošenju odluka, nasilje zasnovano na razlici među polovima, predrasude i stereotipi. Prošlo je 30 godina od usvajanja Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, ali činjenično stanje često pokazuje da je teorija još uvek daleko od stvarnog života
Španija predsedava EU
Ravnopravnost polova kao jedan od prioriteta
Očigledne razlike u zaradi, rasprava o porodiljskom odsustvu, ravnoteža u donošenju odluka, nasilje zasnovano na razlici među polovima, predrasude i stereotipi. Prošlo je 30 godina od usvajanja Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, ali činjenično stanje često pokazuje da je teorija još uvek daleko od stvarnog života
Transakciona analiza - 1 - O emocijama
Literatura: "Ako bi ti rekli da mozes ponovo da biras"
Sta je uopste emocija? Najpre je potrebno da se desi neka promena, neki dogadjaj. Mi je opazimo. Ali ona mora da ima vaznost za nas da bi izazvala emociju. Sledi misao. A onda tek emocija, koju prati telesna reakcija, svest o toj emociji i sta ju je izazvalo. Javlja se spontano. Zatim sledi reakcija, motorna ili misaona. Dakle, emocija je nasa adaptivna reakcija na neko zbivanje....
O emocijama
Sta je uopste emocija? Najpre je potrebno da se desi neka promena, neki dogadjaj. Mi je opazimo. Ali ona mora da ima vaznost za nas da bi izazvala emociju. Sledi misao. A onda tek emocija, koju prati telesna reakcija, svest o toj emociji i sta ju je izazvalo. Javlja se spontano. Zatim sledi reakcija, motorna ili misaona. Dakle, emocija je nasa adaptivna reakcija na neko zbivanje....
Kad je reč o rečima...
Čitala sam jedan blog maločas. Autor je iziritiran stanjem srpskog jezika i manifestacijom istog na televizijama. Na teLEvizijama ili teleVIzijama pita se on, tj. kritikuje spikere koji se služe prvim primerom akcentovanja ove reči i još nekih drugih.
Koliko je mojoj malenkosti poznato gore pomenuti primer tretiran je ranije kao dublet, da bi danas ipak akcentovanje prvog sloga bilo označeno kao "ispravno". Suštinski, malo je onih koji mogu pouzdano garantovati kad je reč o ispravnom akcentovanju, pa makar im to bio i životni poziv. Činjenica je ipak da je autor pomenutog bloga u pravu. Svakodnevno čujemo na tv-u gomilu reči kod kojih nam nešto ne štima. Nema sumnje. Da ne pominjem ono što i vidmo, one suvišne i sugestibilne facijalne gestikulacije spikera. No, kad je reč o rečima...
Tuga je ok, depresija nije
Istraživanja pokazuju da zimske hladnoće, praznični računi, teško ostvarive novogodišnje odluke, kao i ponovno suočavanje sa poslom nakon perioda prazničenja, obeležavaju mesec januar kao plodno tle za “otkačinjanje” depresija. Međutim, neraspoloženje i tugovanje ne znače nužno depresiju. A i depresija ima leka, za onog ko ga traži.
..a ipak je čovek sam kao nosorog
Zamišljam kako nemam prava na svoj život. Tad mi ne bi bilo žao zbog svih stvari i stvarčica zbog kojih mi jeste, sada kada mislim da sam sama gospodar svojih postupaka i odluka. Ne, ne govorim o sudbini... Ne verujem u sudbinu sem kad opravdavam nešto što je krenulo po zlu. Ne može li čovek da bude zadovoljan sam sa sobom, ako je zapravo već prepušten sam sebi u onome što zovu životom? Ne mogu li ljudi pronaći hranu za svoju dušu upravo u sebi samima ili to uvek mora da donosi neko drugi ili nešto drugo? Ne može li se biti ispunjen i malim? Ili mi svi uvek tražimo više ili samo ja?
Šta je lepo?
Tuširati se toplom vodom bezgranično dugo, dugo kao da nikad neće prestati da bude topla. Gaziti suvo, ali ono baš suvo lišće i osluškivati zvuke ispod stopala. Odgledati dobar film koji nema srećan kraj. Voštanim bojicama švrljati po zidu... Jesti čokoladu. Gladiti sopstvenu kožu namazanu bebi uljem. Pevati pred ogledalom fantastične pesme zamišljajući da smo neka poznata ličnost. Mirisati otvorenu bočicu laka za nokte. Spavati. Sanjati ljubav.
Malo je stvari koje su same po sebi prijatne, a da može da ih radi samo jedna osoba.
Slomiti tanjir samo jer nam se to može. Biti promiskuitetan. Voziti daleko brže od propisane brzine. Biti u pravu. Prekrstiti noge ka Šeron Stoun u Niskim strastima. Smejati se slabostima ljudskog tela i mediokritetskim razmišljanjima, sve uz klimanje glavom. Pustiti do maximuma najagresivniju moguću muziku u stanu i misliti o komšijskim izrazima lica. Gledati stare fotografije. Rasformirati bateriju da vidimo šta ima unutra. Bacati petrde sa prozora. Otplivati daleko.
Na kraju se umoriti i potražiti društvo nekog sličnog. Ništa nije tako lepo ili zabavno kad smo sami, kao što je kad smo dvoje. A ipak je čovek sam kao nosorog. Kako izmiriti ove kontradiktornosti?...
Devojka i Čarobnjak
A onda se Devojka probudila tužnija nego ikad.
Svi snovi su bili tužni, a najtužniji su bili oni koji su bili srećni.
Imala je povez na oku u koje je upala zvezda padalica.
Odlučno je želela da upozna ostala Božija bića, da dodirne smolu na drveću, udahne vazduh posle kiše, da odgleda pomaljanje sunca, ostavi tragove u pesku i utone u znoj svog ljubavnika.
Tragala je za Čarobnjakom koji bi je oslobodio poveza sa usnulog oka.
U snu je uvek iz planina izranjala tišina. Dim je ulazio u nozdrve, led se uvlačio u kosti. Čarobnjak je u nepomućenoj nirvani pio vino kraj vatre.
’’Kako se usuđuješ remetiti moj mir zbog takve sitnice!’’, odjeknuo je gromki njegov bas.
Devojku je omamila sva moć gravitacije. Stavila je glavu među šake i oseti potrebu da plače. U taj mah otkri povez na oba oka.
A onda je Devojka utonula u san sa pomirljivošću stogodišnje patnje.
Sledovanje ili hedonizam ili sta, ko, ja ?
Zajebano li je biti covek ! Zajebano li je biti covek ! Ah ! Sa svim tim procesima u mozgu i organizmu, sa svim tim ciljevima i nadama, sa planovima i zeljama... Kako bila lakse bilo kad bi imali samo motiv gladi i zedji i da nam je jasno definisam smisao postojanja. Ovako se svi mi nesto pitamo a tek oni sto pisuuuuuu ah davezi :p Sve se nesto koprcamo protiv sebe i svoje prirode. Prvi primer je zena sto je zapela da bude jednaka s muskarcima - oce pa oce i to ti je ! E pa prc - nece moci kaze bog i kaze priroda i kaze telo i mozak - nece moci suznju ti da budes drugo do suzanj svog postojanja! Moje saucesce. Sve mi kao nesto imamo planove za buducnost, ucimo neke skole, hocemo pareeeee i ljuuubaaaaaaaav i sveeee ocemo. i cini nam se da smo skromni. Ocemo ono sto nam sleduje, jel da? A sto bi to bilo tako bas? Pa mi smo to zasluzili ! Aha, stvarno...? A ko meri te zasluge ateisti na primer? t i s i n a..... Sa jedne strane posotje teorije po tipu da je sve energija, pa i nase misli, i da stoga treba da tezimo da budu pozitivne. Mozda je to malo vise i autosugestija al ajd nek im bude. Fino. A s druge strane uzmimo recimo da smo okupirani tip sto se tice afektivne vezanosti, borili smo se za ljubav i paznju majke, lepljivi smo, mnogo investiramo u emocionalne veze i ono dramatiziramo i svesni smo problema. A onda bum ! Ta nauka ti kaze da ne moz to da promenis, ne moz sebe da promenis ! Wow, koji fatalizam.... Da li ste znali da je cak 80% nasih misli negativno??? A da covek samo 8% u proseku svog vremena se bavi mislima o sebi. Zasto? Jer su po pravilu opterecujuce i neprijatne. Nas ceo sistem je sistem izbegavanja neprijatnosti i smisljanja nacina kako da dozivimo bar trunku zadovoljstva (ako pricamo o dugorocnim ciljevima, a pricam ja :p). Nas smisao je filogenetski gledano opstanak ! I sta sad, ja idem u skolu, placem, perem sudove, lovim muza, radjam decu i pletem vunene carape jer je to deo mog opstankaaa ej ! A s druge strane imam mozak koji smatra da je to mnogo trivijalan smisao postojanja.... I ovo sve sto sam napisala je ko da sam samo u jednoj recenici rekla ko je stariji kokoska ili jaje...eto takva je poenta ovog bloga.... Al eto apsurdni smo i smesni u svojoj apsurdnosti ali je ovaj unos ipak logican u datim okolnostima :p
Do sledece pesimisticke epizode ... pozdrav :)
Do sledece pesimisticke epizode ... pozdrav :)
Još jedno jutro uz kafu
Najveći je strah od samoće kažu, od svih socijalnih strahova koji su pak najčešće fobije. Čovek je društveno biće, ponavlja sociologija. Zamisli kako si stara i sediš sama u svom malenom stanu sa mačkama, hraniš ih, maziš, čuju se njihovi zvuci. I to je neka zamena. Ipak su bar živa bića.... Pri pomisli na takvu sliku asociraš neki ustajali miris i neku braon haljinu, iako je to boja koju mrziš, boja jeseni i gašenja. Prođe te jeza pri pomisli na takvu stvar. Neželiš da ostaneš sam bez igde ikoga. Da nemaš za koga da kuvaš, kome da pleteš, da pričaš priče za laku noć i pevušiš tiho neke uspavanke iz tvoje mladosti. Da nemaš na koga da podvikneš ili koga da požuruješ d austane jer će zakasniti u školu. Da nemaš kome da ostaviš rezervni ključ od stana, kome da staviš glavu u krilo, kome da šapćeš nevaljale reči. Plašiš se. I odmahuješ glavom terajući tu misao što dalje, sve do nekog drugog. jer samoća se dešava, kao i najgore boleštine, uvek nekom drugom, nekim starim babama koje su bile loše prema svojoj deci, nekim večnim neženjama koji su bankrotirali, nekim Ciganima, nekim ženama, nekom drugom zaboga!
Opet si tu. Čuješ kako vrije voda za kafu. Nećeš odmah da zapališ cigaretu, pošto bi volela da manje pušiš a kafa je još jako topla. Čekaš da se malo ohladi. Vrlo često se ohladi previše pa ipak samo pušiš, jer ne voliš je hladnu. Vrlo često požuriš pa opečeš jezik, ili zaključiš da si zaboravila da dodaš šećera ili da si dodala previše i odustaješ od kafe, te ipak samo pušiš. Pada ti napamet da ti ne ide da ljudski popoješ kafu, kao što ti ne ide da je ljudski popiješ sa nekim svakog jutra. Jedan je bio prevruć, drugi se ohladio. Vrlo često su bili bitange ili nažalost nisu pušili. A ti ipak ne bi htela ostati sama, zar ne? Hoćeš li ipak isprazniti šolju samo da bi stigla do taloga ili ćeš se i dalje nadati jutru savršenog napitka?
Nemaš više vremena za mozganje o kafi. Naglim pokretom se okrećeš ka njoj i sledećeg momenta braon boja ti se razliva po pidžami. Ma jebeš i kafu i semantičke generalizacije! Imaš ti pametnijeg posla u životu! Na primer da ne razmišljaš o sebi. I odlaziš u još jedan braon dan....
Opet si tu. Čuješ kako vrije voda za kafu. Nećeš odmah da zapališ cigaretu, pošto bi volela da manje pušiš a kafa je još jako topla. Čekaš da se malo ohladi. Vrlo često se ohladi previše pa ipak samo pušiš, jer ne voliš je hladnu. Vrlo često požuriš pa opečeš jezik, ili zaključiš da si zaboravila da dodaš šećera ili da si dodala previše i odustaješ od kafe, te ipak samo pušiš. Pada ti napamet da ti ne ide da ljudski popoješ kafu, kao što ti ne ide da je ljudski popiješ sa nekim svakog jutra. Jedan je bio prevruć, drugi se ohladio. Vrlo često su bili bitange ili nažalost nisu pušili. A ti ipak ne bi htela ostati sama, zar ne? Hoćeš li ipak isprazniti šolju samo da bi stigla do taloga ili ćeš se i dalje nadati jutru savršenog napitka?
Nemaš više vremena za mozganje o kafi. Naglim pokretom se okrećeš ka njoj i sledećeg momenta braon boja ti se razliva po pidžami. Ma jebeš i kafu i semantičke generalizacije! Imaš ti pametnijeg posla u životu! Na primer da ne razmišljaš o sebi. I odlaziš u još jedan braon dan....
Autopercepcija
Nekad prosto moras da se povuces.
Da ono sto zelis zamenis onim kako je.
To se zove realnost.
Da shvatis da kad pesme govore o letenju to nije bukvalno.
Nekad prosto moras da kosristis neke reci,
kao na primer rec morati.
Jer doista nista se ne mora sem da se umre.
Al moras da kazes da moras da primoras sebe na preispitivanje.
I ako ti to pomaze, samo napred, mila.
I ako ces se tako zastiti, zelim ti blage vetrove.
I ako lazes sebe, pa to je tvoja stvar zaboga!
Samo napred.
Kazu da uvek neki unutrasnji glasic usmerava
....ako dobro slusamo.
Ako ne slusamo.... e onda nista.
Onda moramo.
Da ono sto zelis zamenis onim kako je.
To se zove realnost.
Da shvatis da kad pesme govore o letenju to nije bukvalno.
Nekad prosto moras da kosristis neke reci,
kao na primer rec morati.
Jer doista nista se ne mora sem da se umre.
Al moras da kazes da moras da primoras sebe na preispitivanje.
I ako ti to pomaze, samo napred, mila.
I ako ces se tako zastiti, zelim ti blage vetrove.
I ako lazes sebe, pa to je tvoja stvar zaboga!
Samo napred.
Kazu da uvek neki unutrasnji glasic usmerava
....ako dobro slusamo.
Ako ne slusamo.... e onda nista.
Onda moramo.
Once upon a time in a project show..
Bežim od stvarnosti. Hvatam trenutak tvog toplotnog zračenja. Bilo bi lepo da postojiš. Ti ubico... A šta sam ja? Čujem da letiš krševitim predelima, da siluješ galebice i ribe izbacuješ na suvo. Glasom slavuja, zavodljivošću sirena ti survavaš sa strmoglavih litica. Tvoja bela nit prekida se na korak od mog dlana. Sakupljam gelere da bi pronašla tvoj put, a za tobom ostaje samo miris superiornosti i samovažnosti. A ko sam ja? Ja samo sanjam posmatrajući široke predele peščanih dina gde je tvoje korake obrisao vetar i morska so se nataložila pri naletima besnih talasa, nemoćnim za tvoje telo. Sećam se kako ta ista so ume da peče na način koliko prijatan, toliko i neprijatan, ali taj osećaj je jedinstven jer ja volim da osećam, a to je već nešto. Naši su jezici različiti, kao i naši svetovi, a ja ipak razumem vrištanja u tvojoj glavi.
Kad je mesec pun, tečnost u mom telu ponaša se kao ovo more pred mojim usnulim očima i priča mi kako je to za čim tragam daleko.To veličanstveno vodeno prostranstvo luta od obale do obale, tražeći bele kamičke koje si ostavljao za sobom. Ali, oni poput kameleona menjaju svoju boju, prilagođavajući se okolini i ja ih više ne prepoznajem. A za sve to, ti si kriv! Jer ti se prikazuješ samo kad ti to želiš, uvek ti biraš oružje, naravno ja dižem belu zastavu i iznova krug otpočinje. Moj lični identitet podsmešljivo iskače povremeno iz svoje zasede, dobacujući mi:“traži, traži, traži i nađi me!“
Ali, tek noću, kad i najmanje biće utekne u svoju krhotinu u steni, čujem tvoj šaptaj, tvoj zadihani glas iz prošlosti koji me provocira, koji mi se ugrađuje u svakodnevnicu, koji nagoni na večno lutanje i uzaludnost kružnog kretanja i materijalizuje se u mehur od sapunice ne dozvoljavajući da ga uhvatim i da napustim polje svojih snova. Šapuće... „Devojcice, trčim za tobom....evo, najdalje... šećeru....“
Kad je mesec pun, tečnost u mom telu ponaša se kao ovo more pred mojim usnulim očima i priča mi kako je to za čim tragam daleko.To veličanstveno vodeno prostranstvo luta od obale do obale, tražeći bele kamičke koje si ostavljao za sobom. Ali, oni poput kameleona menjaju svoju boju, prilagođavajući se okolini i ja ih više ne prepoznajem. A za sve to, ti si kriv! Jer ti se prikazuješ samo kad ti to želiš, uvek ti biraš oružje, naravno ja dižem belu zastavu i iznova krug otpočinje. Moj lični identitet podsmešljivo iskače povremeno iz svoje zasede, dobacujući mi:“traži, traži, traži i nađi me!“
Ali, tek noću, kad i najmanje biće utekne u svoju krhotinu u steni, čujem tvoj šaptaj, tvoj zadihani glas iz prošlosti koji me provocira, koji mi se ugrađuje u svakodnevnicu, koji nagoni na večno lutanje i uzaludnost kružnog kretanja i materijalizuje se u mehur od sapunice ne dozvoljavajući da ga uhvatim i da napustim polje svojih snova. Šapuće... „Devojcice, trčim za tobom....evo, najdalje... šećeru....“
Subscribe to:
Posts (Atom)