Da li je persuazija ubeđivanje ili prosto pomažemo drugima da nezavisno odluče da smo u pravu? :)
Odgovor na ovo pitanje verovatno leži u samom kontekstu, cilju i načinima kojima se služimo. Persuazija se svakako u prvim asocijacijama može vezati za advertajzing, politiku i vrlo često manipulaciju. Internet je zapravo prebukiran raznoraznim savetima, seminarima i knjigama koje su usmerene ka prodavcima, komercijalistima i onima u “piramida” marketingu, kako da što bolje i uspešnije prodaju svoj proizvod ili prošire svoju mrežu ljudskih resursa. Često smo i sami bili svedoci rogobatnih pokušaja persuazije u ovom smislu, ali ove poruke mogu biti i daleko sofisticiranije tako da i nismo svesni da utiču na promenu našeg ponašanja ili mišljenja.
Razlika je često u tome što smo kada je reč o javnoj sferi poput reklama i političke persuazije negde svesni ovakvih motiva u komunikaciji, a i sam cilj nije obično skriven. Odnosno, naravno da se u političkim kampanjama poziva na – “glasajte za nas” cela kampanja služi tom cilju, ili naravno da proizvođač praška za veš poručuje “kupi moj proizvod”. Način, odnosno persuzivne poruke sadržaće u tim slučajevima onda razloge, argument koje bi bile motivacija ili odgovor na pitanje – “a zašto bih?”, apelujući na emocije, kogniciju ili identifikaciju. U privatnoj sferi komunikacije, teže je često prepoznati persuaziju kao takvu zato što nam nije nužno poznat cilj druge strane. I u toj sferi postoji bezbroj priručnika prigodnih naslova tipa “Kako dadobijete sve što želite” i slično. Manipulacije su naravno moguće u obe sfere.
Ono što je zajedničko svim porukama te vrste je da apeluju na ipak NAŠE unutrašnje resurse, bilo to vaspitanje, moral, vrednosti, emocije, kognicija, način života, iskustvo, potrebe, aspiracije ili štogod drugo. Ključ je u tome da je odluka na nama.
U kontekstu promena ponašanja ili načina razmišljanja, persuazija nije uvek negativna, kako je često doživljavamo, uzevši za primer recimo persuaziju da se ostavi pušenje, da se reciklira, da se ne zloupotrebljava alkohol, da se uči, da se bude tolerantan itd. Takođe, uvek je ok biti otvoren za nove poglede i argmente, naravno i promena stavova je često dobra stvar. Negativni aspekt javlja se onda kada se ustvari osobe zloupotrebljavaju, dovode u zabludu, lažu, zavaravaju i slično. Primer za to bi bila recimo persuazija za korišćenjem nekog farmaceutskog proizvoda uz prećutkivanje o nus pojavama ili pak njihovo negiranje.
No, dobar deo odgovornosti ipak je i na onome ka kome se persuazivna poruka upućuje, što znači da i sami treba da znamo da postavljamo pitanja i ispitamo ponuđene promene. S tim u vezi, ima i ljudi koji uprkos nekongruentnosti koju doživljavaju u ovakvim porukama ili pokušajima, neuverenosti ili zapravo nedostatku želje za promenom-kupovinom-nekim delanjem – ipak pristaju. Prost primer je “morala sam da kupim nešto, samo da odem odatle”. Ovakav tip problema karakterističan je za osobe koje ne umeju da kažu NE, odnosno koje treba da porade na svojoj asertivnosti, kako bi izbegle potonje nezadovoljstvo usled pristajanja na stvari koje suštinski ne žele. U privatnoj sferi dobar primer bilo bi pristajanje na seksualne odnose na primer.
Celo područje persuazije zapravo je prilično klizavo kada je reč o interpersonalnoj komunikaciji i umnogome na pojedinčevom shvatanju moralnosti, etike i uopšte životnih shvatanja. Kada ćemo se i da li (a to nekad činimo i neplanski i nesvesno) koristiti tehnikama persuazije (o kojima će naknadno biti reči) kada želimo da nekoga izlobiramo za nešto, zavisiće dobrim delom od nas samih kao ličnosti ali i od onoga ka kome smo usmereni i njegove interepretacije (ne)dozvoljenih sredstava komunikacije.
(c) Primenjena Psihologija
No comments:
Post a Comment