Seksualne
fantazije i sanjarenja kreću se u rangu od kratkih misli do detaljno razrađenih
priča. I svi ih imamo. Njihovo postojanje više nije tabu. Štaviše neke od njih
toliko su se integrisale u kategoriju „sasvim uobičajenog“ da više i ne
izazivaju nikakvo iznenađenje, posebno kada je reč o muškim seksualnim fantazijama.
Kada se radi o ženama mnogo toga je i dalje nepoznanica.
Štaviše, i ženska
masturbacija je tema koja nije popularna u ženskom društvu i rezervisana je
samo za intimne trenutke, iako se radi o nečemu što je poodavno trebalo da
prestane da bude tabu. Šta onda ostaje za one još „neadekvatnije“ aktivnosti i
misli, ako se negira nešto ovako uobičajeno i normalno. No, iako žene mnogo
manje o tome govore (ili je bolja reč priznaju??), nepobitno je da seksualne
fantazije nisu rezervisane samo za muškarce. Jedna od tih fantazija koja rasprostranjeno
postoji a malo koja žena bi potvrdila da je ima (javno) jeste ona o silovanju.
Da, baš tako.
Jedno novije
istraživanje (Bivona , 2008) ukazuje da je čak 62% žena imalo ovakvu fantaziju.
Devet drugih istraživanja u periodu od 1973. do 2008. pokazuju da 4 od 10 žena
(31-57%) potvrđuje postojanje ove fantazije, iako se smatra da je prevalenca i
veća obzirom da je o ovoj temi „nezgodno“ govoriti. Bez ulaženja u pitanja metodologije
i statistike, sasvim je izvesno da je ova fantazija poprilično česta. Uprkos
tome i dalje je jedna od najvećih psiholoških enigmi u kontekstu seksualnih
fantazija i može se reći da je i dalje svojevrsni tabu.
Šta seksualna fantazija (o silovanju) jeste a šta
nije
Seksualna ili
erotska fantazija uključuje obrazac misli sa efektom stvaranja ili pojačavanja
seksualnih osećanja, odnosno to je skoro svaka mentalna imaginacija koja je
seksualno uzbuđujuća ili erotična za osobu. Frojd je smatrao da su osobe koje
imaju seksualne fantazije seksualno deprivirane ili frustrirane odnosno da im
nedostaje neki vid adekvatne seksualne stimulacije i zadovoljstva. Danas se na
seksualne fantazije u psihološkom smislu gleda drugačije i u pozitivnom svetlu,
te se smatra da su vredan način dostizanja orgazma i seksualnog uzbuđenja kao i
da žene koje ih imaju - imaju i aktivniji seksualni život i više seksualnih
iskustava. Seksualni terapeuti čak vide seksualne fantazije kao zdrave i
ohrabruju žene da iniciraju sopstvene fantazije. Iako je negde „normalnost“
seksualnih fantazija danas već priznata i prihvaćena, čini se da je mahom
ograničena na muški pol, što i ne čudi ako znamo da do ne tako davno negirano uopšte
i postojanje ženskog seksualnog zadovoljstva, orgazma i uopšte seksualnosti
koja nije tek u svrhu reprodukcije ili muškarca. Stoga i ne čudi da put otkrivanja ovih
aspekata kod žena ide malo sporo, vijugavo i ćutke.
Seksualna
fantazija o (pseudo) silovanju je paradoksalno jako česta fantazija kod žena i
to je u principu poznato već nekoliko decenija unazad. Međutim, ova tema nije
nikada dobila mejnstrim pažnju i i dalje bi se moglo reći da ima status tabua,
čak i na zapadu. Čini se čudnim da bi neko želeo da fantazira na temu silovanja
kada je realni čin inkriminisan, traumatičan i nehuman. Međutim, fantazija o silovanju nipošto ne znači i želju
da se to zaista i dogodi u realnom životu, a često je stepen agresivnosti
dosta niži sa prećutnim pristankom „žrtve“. Moguće je da se o ovoj temi nije
mnogo raspravljalo upravo da se ne bi ohrabrivala pogrešna tumačenja koja bi
vodila zaključku o opravdanosti silovanja u realnom životu i onoj tako
trivijalnoj maksimi da žensko ne ustvari znači da. No, kako i Bivona (2008)
zaključuje – izbegavanje ove oblasti proučavanja koja je možda teška za
razumeti, saznanje je ograničeno a šalje se neistinita i uznemiravajuća poruka
da je seksualnost žene nešto čega se treba stideti. Ipak, i kada je ovim ili
drugim seksualnim fantazijama reč, sigurno je da one mogu poslužiti za
istraživanje nesvesnih procesa, motivacije i ličnosti osobe koja ih ima, te
nekada mogu imati i višestruku interpretaciju i značenje za konkretnu osobu.
Seksualna
fantazija o silovanju, kao uostalom i sve druge, može se odvijati u toku
masturbacije ili samog seksualnog čina, a može se u dogovoru partnera i
odigravati kao role play odnosno igra uloga. Osoba može fantazirati sebe kao
aktera ili druge ljude, pritom doživljavajući seksualno uzbuđenje, a prigodno
postoje i specijalzovani pornografski sadržaji samo za ovu kategoriju.Ove
fantazije mogu se razlikovati po svojoj frekventnosti, stepenu agresivnosti,
straha, atraktivnosti partnera itd. Ono što je u svakom slučaju zajedničko za
sve njih i preduslov da bismo fantaziju i nazvali fantazijom o silovanju je:
izvesna nasilnost koja se koristi da bi došlo do seksualnog odnosa i
nepristanak od strane žene. Neka tumačenja govore o tome da je nepristanak tek
od strane uloge u fantaziji dok osoba koja fantazira zapravo pristanak daje.
U nastavku slede različita tumačenja razloga zašto
žene imaju ove fantazije
(c) Primenjena Psihologija
No comments:
Post a Comment