Kad je sreda petak je

Baka mi je juče ispričala jednu priču, koju su i njoj pričali. Recimo da je to neka narodna priča i da se verovatno može naći u više sličnih varijanti, no ipak pouka je jedinstvena.

Bio jednom jedan čovek i imao je ružnu grbu koju nikako nije mogao da izleči. Pokušavao je razne stvari i ništa. I tako jedne noći ode u vodenicu gde su se skupljale vile i igrale. One bi se uhvatile u kolo i pevale "Kad je sreda petak je". On šta će uhvati se i on i pevaše istu pesmu. I vile zaključiše: "Aha, ovaj je naš", i skidoše mu grbu i okačiše je na ekser u vodenici. I čovek sav srećan ode.
Sledećeg dana dok je naš regenerisani lik šetao gradom srete ga prijatelj sa istim problemom. Sav oduševljen upita ga kako je uspeo da se otarasi grbe. "Idi uveče u vodenicu dok vile igraju i pevaju i radi isto što i one i skinuće ti grbu", ovaj mu objasni. Tako i drugi čovek odluči da se uputi noću u vodenicu. I vile zaista opet dođoše da igraju i pevaju. I on se uhvati u kolo. Ali kako su pevale "kad je sreda petak je", čovek primeti da tu nešto nije u redu. "Ama kad je sreda sreda je, kad je petak petak je", navali on, čudeći se. Vile lako zaključiše da imaju uljeza u vodenici, skinuše grbu sa eksera i nakačiše mu još jednu.

Naravoučenije: Ponekad je sreda ipak petak kad hoćeš da skineš grbu s vrata :)