Kurt Cobain: I'm not gonna crack

Na današnji dan Kurt Cobain bi napunio 44 godine. Da li bi se do tada njegov talenat izlizao ili bi i mi dočekali da ga vidimo u Areni, na Exitu ili tako negde, teško je reći. Ono što je sigurno, to je da i dan danas Nirvana predstavlja sinonim za grunge, a Kurt Cobain sinonim za Nirvanu.

PIŠE Milena Stošić

Kurt Cobain rođen je 20. februara 1967. u blizini Sijetla. Kao u mnogim „ko bi rek’o“ pričama, sin razvedenih roditelja – automehaničara i konobarice (po nekim izvorima sekretarice), postaje legenda svetskih razmera. Svako ko je tvrdio ili tvrdi da sluša rock i varijacije na temu, nije mogao zaobići Nirvanu, od tvrdokornih fanova do onih koji bi voleli tek poneku stvar. Kada se je `91. zavrteo zadimljeni spot u kome čirlidersice usporeno skakuću, dok levoruki gitarista plave razbarušene kose baca publiku u omamljenost, Nirvana je neumoljivo zapečatila ovu dekadu svojim uticajem. „Smells like teen spirit“ postala je i ostala jedna od onih pesama koje predstavljaju azbuku rokerski pismenog slušaoca (a i drugih). Mnoge koje su došle za njom pročistile su put do mejnstrima za ovu vrtu muzike i bendove poput Pearl Jam, Soundgarden, Alice in Chains, pokrećući svojevrsnu grunge revoluciju od Sijetla ka svetu. Sa samo tri studijska albuma, a u prvom redu „Nevermind“, Nirvana i danas insipiriše, pokreće, dotiče, izvlačeći neartikulisane i sofisticirane emocije onog ko ima respekta prema sebi da muzikom nazove i nešto sem „suzama-sam-lepila-tapete-kad-si-otišo-i-odveo-dete“ kontaminacija.

O životu frontmena, tekstopisca i gitariste ovog benda bilo je mnogo kontroverzi, interesovanja i naklapanja, počevši od njegovog osujećenog detinjstva, preko zloupotrebe heroina, zdravstvenih poteškoća, izbora životne partnerke, poređenja sa Lenonom i na koncu tragičnog svršetka. Ipak, u kovitlacu jedne i ne tako retke životne sudbine, kako je na desetogodišnjicu Cobainove smrti napisao Dragan Ambrozić za nedeljnik Vreme, „zatičemo pevača, gitaristu i tekstopisca koji pokušava da nekako izrazi muku, i kao autor u rokenrol konačno unosi tematiku egzistencijalističke mučnine; mučninu kao neotklonjivu posledicu lažiranja stvarnosti, ukratko – esenciju gubitništva i ukletosti od Morisona naovamo, korak dalje od Jan Kertisove sveprožimajuće strepnje. Uz sve to, Kobejn je i ozbiljno mislio.“

Kao što je poznato, sa smrću Kurta Cobaina, o čijem se (samo)ubistvu i danas polemiše, Nirvana je prestala da postoji.

Zvanično je utvrđeno da je Kurt Cobain izvršio samoubistvo 5. aprila 1994. pridružujući se Klubu 27. Klub 27 odnosi se na muzičare koji su preminuli u 27. godini života, a trio na osnovu koga je pokrenuta ova ideja čine Jim Morrison, Jimmy Hendrix i Janis Joplin.

Kao što to obično biva, prava vrednost se ne ugasi nakon smrti autora, te je tako i muzika Nirvane nastavila da živi i nakon raspada benda. Smrću (i postojanjem!) Kurta Cobaina rođen je jedan od poslednjih velikih mitova rokenrola. I danas se osvrćemo na njega, sa retoričkim pitanjem „šta bi bilo kad bi bilo“, potvrđujući relativnost te smrti. A možda je i bio u pravu, citirajući Neila Younga u svom oproštajnom pismu… „it`s better to burn out, than to fade away“.

„…I’m not gonna crack“