Olivera Kovačević imala je večeras zanimljivu temu i goste. Jovan Ćirilov, Dušan Kovačević i Miodrag Zupanc. Kultura.
Pričalo se o kulturi u Srbiji. No, kao i obično, sam vizuelni identitet teme propraćen logoima Bitefa, Bemusa i Festa, najavljivao je još jednu temu o, ovog puta kulturi, u Beogradu.
Kad se pomene kultura, svakodnevni laik bi je najverovatnije asocirao sa pozorištem. Obzirom da je i emisija namenjena širokim narodnim masama (ipak je to nacionalni servis :) ...evropske srbije ), pozorište nije uteklo sagovornicima. Pa se tako malo pričalo o Kosi, malo o Zvezdari, malo o Jugoslovenskom dramskom.. i tako još neke reči i sintagme u žiži kulturnog interesovanja beogradske javnosti. Pošto pozorište kao institucija od značaja egzistira realno samo u Beogradu, da se ne lažemo.
Pogledajmo onda izbor gostiju, sa aspekta tematike i "nacionalne servisnosti". Ako govorimo o kulturi u SRBIJI, nije li logično pozvati i nekoga van beogradskog pašaluka? Na pr. direktora Nisvilla (da ne bude da nemam primer). A ima i drugih festivala što muzičkih, što umetničkih u drugom smislu, koji nikako ne zaslužuju da se emituju na državnoj televiziji. Velika je Srbija, a skup je prevoz do tamo. Mala digresija: Kako se moraju znati beogradske opštine i sokaci i čak klubovi, ali makar strana sveta za mnoge druge gradove u Srbiji je normalna nepoznanica.
Kako možemo govoriti o kulturi u Srbiji ako govorimo o pozorištima u Beogradu, mjuziklima u Beogradu, filmu Montevideo kog ne znam ko još nije nahvalio do sad i koji je videlo 200. 000 ljudi u Srbiji gde više od pola gradova i nema bioskop (možda su računali i downloade sa torrenta?) ?
I još će sutra neko da priča o tome kako je Beograd prenaseljen, kako treba da ostanemo u naseobinama poput Vranja (RTS računa Srbiju do Niša btw, sudeći po vremenskoj prognozi), da gledamo Nečistu krv u polumediokritetskoj izvedbi Sofke, da prestanemo sa tim prozivanjem mi koji nismo ni semafor videli u našim jadnim provincijalskim životima. Zar mi možemo i pomisliti na kulturu, mi koji iako imamo Likovnu koloniju godinama, ((koju kad omladinci prerastu mogu da pripreme par stotina (ili hiljada, ne znam, nisam se updejtovala) evra za "pripreme" na Akademiju)) nemamo i afirmisane umetnike. Mi koji zaboga ne znamo padeže, jer su i svim savremenim kulturno-umetničkim eksperimentima južnjaci predstavljeni kao primitivci sumnjivih namera i morala koji pride ne umeju ni da govore (čast izuzecima, ima ih dva). Zar mi da pričamo o kulturi. Mali ogranci za glasanje, podmireni hlebom i vodom.
Najbolje je što se došlo u emisiji i do filozofskog zaključka, parafraziram, kako veća nesloboda i ograničenja stvaraju veće umetnike. Deduktivno to onda znači da su zapadnjačke zemlje neslobodne (jer svi se slažemo da umetnost tamo postoji i cveta?). I dalje, to bi onda značilo da i ova naša ograničena sredina treba baš da obiluje umetnicima i briljantnim umetničkim delima, idejama i kreacijama. Ja sam sklona da se složim kod ovog drugog zaključka. Ali onda svi ti ljudi odu da se integrišu u Beograd. Sasvim očekivano i normalno. Mislim, zamislimo modnog dijaznera na primer kako stasava u Svrljigu na primer, ili Novom Pazaru još bolje. Ne ide nekako, ne, ne. Trbuhom za kruhom, za Beograd.
I da se razumemo, ja volim Beograd. Mnogo.
Ali ne volim licemerje i ono što smo prinuđeni da gutamo kroz perfidne i delikatne forme izgrađivanja stvarnosti, kao što je priča o kulturi u Srbiji. Recimo brate, kultura u Beogradu i kraj. Ili bi trebalo da zavirimo i malo dalje od kruga dvojke da bi znali štogod o kulturi... Srbije.
I da ne dužim dalje, ipak sam i ja samo provincijalka bez semafora da mi da crveno da stanem. Srećom table koje pokazuju put Beograda imamo.
Pričalo se o kulturi u Srbiji. No, kao i obično, sam vizuelni identitet teme propraćen logoima Bitefa, Bemusa i Festa, najavljivao je još jednu temu o, ovog puta kulturi, u Beogradu.
Kad se pomene kultura, svakodnevni laik bi je najverovatnije asocirao sa pozorištem. Obzirom da je i emisija namenjena širokim narodnim masama (ipak je to nacionalni servis :) ...evropske srbije ), pozorište nije uteklo sagovornicima. Pa se tako malo pričalo o Kosi, malo o Zvezdari, malo o Jugoslovenskom dramskom.. i tako još neke reči i sintagme u žiži kulturnog interesovanja beogradske javnosti. Pošto pozorište kao institucija od značaja egzistira realno samo u Beogradu, da se ne lažemo.
Pogledajmo onda izbor gostiju, sa aspekta tematike i "nacionalne servisnosti". Ako govorimo o kulturi u SRBIJI, nije li logično pozvati i nekoga van beogradskog pašaluka? Na pr. direktora Nisvilla (da ne bude da nemam primer). A ima i drugih festivala što muzičkih, što umetničkih u drugom smislu, koji nikako ne zaslužuju da se emituju na državnoj televiziji. Velika je Srbija, a skup je prevoz do tamo. Mala digresija: Kako se moraju znati beogradske opštine i sokaci i čak klubovi, ali makar strana sveta za mnoge druge gradove u Srbiji je normalna nepoznanica.
Kako možemo govoriti o kulturi u Srbiji ako govorimo o pozorištima u Beogradu, mjuziklima u Beogradu, filmu Montevideo kog ne znam ko još nije nahvalio do sad i koji je videlo 200. 000 ljudi u Srbiji gde više od pola gradova i nema bioskop (možda su računali i downloade sa torrenta?) ?
I još će sutra neko da priča o tome kako je Beograd prenaseljen, kako treba da ostanemo u naseobinama poput Vranja (RTS računa Srbiju do Niša btw, sudeći po vremenskoj prognozi), da gledamo Nečistu krv u polumediokritetskoj izvedbi Sofke, da prestanemo sa tim prozivanjem mi koji nismo ni semafor videli u našim jadnim provincijalskim životima. Zar mi možemo i pomisliti na kulturu, mi koji iako imamo Likovnu koloniju godinama, ((koju kad omladinci prerastu mogu da pripreme par stotina (ili hiljada, ne znam, nisam se updejtovala) evra za "pripreme" na Akademiju)) nemamo i afirmisane umetnike. Mi koji zaboga ne znamo padeže, jer su i svim savremenim kulturno-umetničkim eksperimentima južnjaci predstavljeni kao primitivci sumnjivih namera i morala koji pride ne umeju ni da govore (čast izuzecima, ima ih dva). Zar mi da pričamo o kulturi. Mali ogranci za glasanje, podmireni hlebom i vodom.
Najbolje je što se došlo u emisiji i do filozofskog zaključka, parafraziram, kako veća nesloboda i ograničenja stvaraju veće umetnike. Deduktivno to onda znači da su zapadnjačke zemlje neslobodne (jer svi se slažemo da umetnost tamo postoji i cveta?). I dalje, to bi onda značilo da i ova naša ograničena sredina treba baš da obiluje umetnicima i briljantnim umetničkim delima, idejama i kreacijama. Ja sam sklona da se složim kod ovog drugog zaključka. Ali onda svi ti ljudi odu da se integrišu u Beograd. Sasvim očekivano i normalno. Mislim, zamislimo modnog dijaznera na primer kako stasava u Svrljigu na primer, ili Novom Pazaru još bolje. Ne ide nekako, ne, ne. Trbuhom za kruhom, za Beograd.
I da se razumemo, ja volim Beograd. Mnogo.
Ali ne volim licemerje i ono što smo prinuđeni da gutamo kroz perfidne i delikatne forme izgrađivanja stvarnosti, kao što je priča o kulturi u Srbiji. Recimo brate, kultura u Beogradu i kraj. Ili bi trebalo da zavirimo i malo dalje od kruga dvojke da bi znali štogod o kulturi... Srbije.
I da ne dužim dalje, ipak sam i ja samo provincijalka bez semafora da mi da crveno da stanem. Srećom table koje pokazuju put Beograda imamo.
Drugarice moja,
ReplyDeleteJa kao provincijalka u Beogradu moram da ti kazem da razumem taj gnev...ali kulturna ponuda postoji. Samo treba biti dovoljno kulturan da bi nasao ponude koje ti odgovaraju. Ako bi ta kultura bila masovnija , ako bi se u tu kulturnuy ponudu ulozilo vise para bojim se da bi se igubila poenta. Ne mogu kulturu da konzumiraju svi, onda ona ne bi bila privilegia elite. Prave elite a tebe smatram pripadnikom takve. Sto se tice suficita koncentracije kulturnih dobara u prestonici...to tako mora da bude. Uzroke znas i sama. Ne vidim da oskudeva Novi Sad, ne oskudeva ni Kragujevac, a ni Vranje shodno mogucnostima. O Nisu ne mogu da govorim, nisam upucena. Za RTS si upravu, ali to je pitanje vlatodrzaca. I ne brini...
Goricija :)
To nije gnev, draga Goricija. To je prosto kritika. Da li kulturna ponuda postoji ili ne trebalo je da se diskutuje u pomenutoj emisiji. Medjutim, mi o tome slabo sta mozemo da pricamo napamet (sem iz svog sela lol) jer je u emisiji diskutovana kultura Beograda. Ja zapravo ovde vise govorim o centralizaciji a ne o kulturi per se.
ReplyDeleteMala obzervacija> Ako je kultura grada Vranja sijaset predstava sa varijacijom na temu "lele sto se utepujem s kvazi vranjanski", onda sam ja definitivno od onih sto ne mogu da nadju kulturnu ponudu u takvom sadrzaju. Mislim, nije mi smesno jbg.
:*
Nije bas tako...Borini dani, Stari dani sve su to manifestacije koje okupljaju priznate umetnike, ne zaboravi i underground kulturu. Naravno da se slazem za predstave "s utepuvachku". Uostalom...vreme leti, na nama je da nesto menjamo. Al pitanje je da li ce iko hteti da menja nesto u Vranju...da li ce neki pametni Krusevljanin hteti da s e vrati u Krusevac i tamo krene sa prosvetiteljstvom....tesko niko nece da se vraca i to je decenijski problem,ali to je vec druga tema
ReplyDeletePozdravi i chestitke
G :)
Da ne raspravljamo o kvalietu pomenutih manifestacja. No taj problem je upravo tema o kojoj ja govorim. Zasto se niko ne vraca? Zasto ja i ti necemo da se vratimo? To je prava tema i tu je srz centralizacije.
ReplyDeleteVidimo se u subotu eventualno :*