Kad je reč o rečima...

Čitala sam jedan blog maločas. Autor je iziritiran stanjem srpskog jezika i manifestacijom istog na televizijama. Na teLEvizijama ili teleVIzijama pita se on, tj. kritikuje spikere koji se služe prvim primerom akcentovanja ove reči i još nekih drugih.

Koliko je mojoj malenkosti poznato gore pomenuti primer tretiran je ranije kao dublet, da bi danas ipak akcentovanje prvog sloga bilo označeno kao "ispravno". Suštinski, malo je onih koji mogu pouzdano garantovati kad je reč o ispravnom akcentovanju, pa makar im to bio i životni poziv. Činjenica je ipak da je autor pomenutog bloga u pravu. Svakodnevno čujemo na tv-u gomilu reči kod kojih nam nešto ne štima. Nema sumnje. Da ne pominjem ono što i vidmo, one suvišne i sugestibilne facijalne gestikulacije spikera. No, kad je reč o rečima...

Koliko se ja sećam dragi nam Vuk Karadžić reformisao je srpski jezik sa idejom da odgovara narodnom. I u odnosu na korišćenje slaveno serbskog i ostalih preteča, bio je potpuno u pravu. S druge strane, za osnovu srpskog standarnog jezika uzeta su dva dijalekta istočno-hercegovački i šumadijski ako me opet, sećanje dobro služi. Da je dragi nam Vuk možda bio iz nekih drugih krajeva, možda bi tom metodom slobodne procene bio uzet i neki drugi dijalekt za osnovu. To opet može da ima veze i sa društveno-ekonomsko-geostrateško-razvojnim položajem pa da recimo jug prosto po koncentraciji obrazovnih ustanova i ostalih državnih institucija i pozicija moći, nikada ne bi mogao ući u uži izbor. No o tome malo kasnije. Neko je napravio izbor dakle, standardizacija je utemeljena. Ali neka neko samo proba da kaže da je se i dalje pridržavamo. Dovoljno je samo pogledati neku emisiju tipa "Trezor" ili neki film ili bilo koji zvučni trag, samo iz nekoliko poslednjih decenija i uočiti da čak ni tadašnji "beogradski" nema isti prizvuk kao danas, bar ne u medijima koji treba da budu reperi standarda. Ja svakako nisam za rigidnost i jezik i jeste živa materija i normalno je da se menja. Eto, pogledajmo novohrvatski, kakav progres za tako kratko vreme.

Neka moja teorija je da društvene prilike umnogome određuju koja strana će prevagnuti. Konkretnije, pošto je naša zemljica maksimalno centralizovana, primarni centri obrazovanja, napredka, poslova, institucija od značaja, čitaj ukratko para, locirani su u Beogradu. To je dalje, po meni uslovilo masovne migracije ka glavnom gradu koji je centar moći i rasadnik trendova. U ovom slučaju recimo, koja je recimo to televizija nacionalnog dometa koja nije locirana u Beogradu? Ja ne znam, zaista možda je to i preduslov da s e ima nacionalna frekvencija. I pogledajmo te neželjene doseljenike, kako u želji za adaptacijom i standardizacijom poprimaju u svom svakodnevnom govoru obrise kvazi beogradskog, koji u toj interpetaciji ne bude ništa drugo do "akcentovanje prvog sloga-pravilo". I nisu ti ljudi za kritiku. Ipak, teško je uvek dobro proceniti, čak i kad se neko istinski trudi i ima preduslove koje mu je dao predmet srpski jezik makar u osnovnoj, šta i kako izgovoriti. A i nije samo neznanje, već i ulazi u uši. Slušala sam i sebe kako izgovaram nemogu naspram ne mogu, šta ćete. To je tako. I po meni i normalno je da se i jezik menja u skladu sa društvenim prilikama i strujama, a složićete se da je današnja osnova jezika, proglašena ona zvanično kao "pravilna" ili ne, laičkim okom svakako viđena kao beogradizacija jezika. I tako nam teLEvizija, BAndera,v aTROgasci, poLIcajci, miLIjarda, MaKEdonija, AUstralija, ALEKsandra bodu uši kad smo van Beograda, a ruku na srce rekla bih i malobrojnim Beograđanima ili onima koji se tako osećaju. A nema potrebe. Pa to je pravilno. To što masi širom Srbije ne štima više je politički uzrokovano. Najteže je rekla bih, onim ljudima koji rade na lokalnim televizijama širom Srbije koji veštački treba da se prilagode nekom načinu govora koji im je stran i kome nisu izloženi kroz svoju svakodnevnicu, a još im se pride i podsmevamo zbog toga.

Ono što je nus pojava u celoj priči je upravo degradacija drugih dijalekata. Da ne budem neobjektivna, mnogi kažu i kako Novosađani divno govore, kako Užičani (koji skoro pa bosanski govore) imaju divan dijalekt, ali uticaj istih nećemo čuti na televizijama van tog govornog područja. Ne predlažem ja nikakve revolucionarne promene, samo malo više sluha i za predele van Beogradskog pašaluka. Možda najbolji primer jesu masovne produkcije serija koje promovišu južnjački akcenat. Haha, što je to smešno. Haha, niko vas ne razume. Haha, aj reci nešto na vranjanskom. Haha, gi gu ga. Haha, sinonim za dijalkat koji koriste seljaci, korupmirani, neobrazovani i nadasve smešni likovi. Haha, čik da vas neko sutra shvati ozbiljno ili ne daj bože poštuje ako vam se omakne gramatički ili akcentualni prizvuk juga. Dijalekta jednog Bore Stankovića. koji je predivan i umesto da se gaji, on se samo ismeva i naružuje. U tome je velika negativna strana jednostrane primene "akcenat na prvi slog-pravila".

Da, da ima toga i u drugim jezicima, svakako. Niko i ne kaže da standard uvek bude najbolje rešenje, ali bi trebalo da bude kompromis? No to su samo razmišljanja jedne južnjakinje zar ne.