I baš kad smo zaboravili da tako nešto postoji ono nailazi i svom silinom nas podsećajući za šta vredi ovaj život. Nije da smo se prestali nadati. Samo smo zaboravili.
I tako se slobodno dete u nama smanjuje i smanjuje i smanjuje dok ne ostane jedna klica, jedan zametak odavno netaknut. Ćuti onako u uglu negde tamo, gunđa u bradu, spava, iščitava stručnu literaturu već razmišljajući kako je biti odrastao. Viče: "Maca se duri, neće da se juri!!!!", ali ništa. Sluša o tome kako je život borba, kako su ljudi dobri ili loši, kako se ne seda na hladan beton i šta je politička korektnost. A onda se jednog dana oseti prozvanim i onda mu se smuči jednog dana i onda odluči da izađe iz ćoška jednog dana, da tresne vratima i opali nam takav šamar da ostanemo nemi otvorenih usta!
I tako se slobodno dete u nama smanjuje i smanjuje i smanjuje dok ne ostane jedna klica, jedan zametak odavno netaknut. Ćuti onako u uglu negde tamo, gunđa u bradu, spava, iščitava stručnu literaturu već razmišljajući kako je biti odrastao. Viče: "Maca se duri, neće da se juri!!!!", ali ništa. Sluša o tome kako je život borba, kako su ljudi dobri ili loši, kako se ne seda na hladan beton i šta je politička korektnost. A onda se jednog dana oseti prozvanim i onda mu se smuči jednog dana i onda odluči da izađe iz ćoška jednog dana, da tresne vratima i opali nam takav šamar da ostanemo nemi otvorenih usta!
A onda se usta razvuku u osmeh. Nebo je granica. A osmeh u zagrljaj. Nebo je granica. A zagrljaj u poljubac. Nebo je granica. I onda se poleti kao u najgorem klišeu. I ni nebo više nije granica.
Hvala za taj došapnuti šamar.
... all it takes its fate and trust
...think of the happiest things - its the same as having wings
...think of the happiest things - its the same as having wings
...so what if I'm not flying, maybe I'm just constantly taking off... maybe it's our knees that shiver, not our legs that hurt...
ReplyDeleteSvilena Kosa