Intervju: Simonida Milojković, autorka bestselera “Grabljivica”
Jednom kada su žene počele da menjaju svoju poziciju u društvu i izborile svoju nezavisnost imogućnost da glasaju i rade, njihova uloga domaćice počinje da se preispituje i nastupa novi korak u evoluciji muško – ženskih odnosa. Međutim, ove promene su se dogodile u dovoljno kratkom vremenskom periodu a nije svako i svugde siguran da li je biti lovac uloga i dalje rezervisana samo za muškarca.
PIŠE Milena Stošić
Sa entuzijazmom, žene su prigrlile svoju izvojevanu slobodu, posebno žene na zapadu. Postavlja se pitanje ima li onih kojima ova sloboda i dalje izmiče, i sa druge strane onih koje sa njom ne umeju da se nose. Izgleda ipak da savremena žena postaje seksualno agresivnija, ne pristajući da bude samo plen.
Na tu temu za Mlade 018 govori Simonida Milojković, autorka kontroverznog bestselera “Grabljivica”, koja korak po korak opisuje put jedne mlade devojke od promiskuiteta do prostitucije 90ih u Srbiji.
Da li su savremene žene postale seksualno agresivnije?
Ne bih tu vrstu ponašanja i seksualne inicijative žena podvela pod pojam agresivnost. U ovom brzom vremenu koje možda najbolje oslikava „fastfud“ način ishrane, i zadovoljenje svih ostalih ljudskih potreba postalo je takvo – hoću sad i hoću odmah. Žene su se samo bolje od muškaraca prilagodile novonastaloj situaciji pa su iz uloge teško osvojivih tvrđava prešle u napadače i osvajače. E, sad… Da li će ih ta uloga usrećiti – u šta lično čisto sumnjam – pokazaće vreme ili sposobnost muškaraca da se prilagode novom trendu.
Koliko je ok u našem društvu izaći iz uloge plena i postati lovac?
Ne mislim da naše društvo kaska za svetom. Cela planeta postaje globalni „Seks i grad“. Što ne znači da se izgubila ljubav. Naprotiv. Samo je novo doba odvojilo zadovoljenje seksualnih želja od zadovoljenja želja srca. Ja sam i dalje nepopravljivi romantik koji to dvoje nikako ne može da razdvoji.
Da li je na Balkanu drugačije nego na zapadu?
Koliko sam ja videla – ne. Samo oni to rade javno, a mi i dalje tajno.
Neki kažu (psihoterapeuti) da je biti predator neprirodno i nezdravo za zenu. Šta mislite o tome?
Istog sam mišljenja. Prosto, loša iskustva žena predatora to dokazuju. Muškarci su po prirodi lovci, žena je kobajagi plen. Znam da će se, ne samo feminstkinje, već i ostale takozvane samosvesne žene zgroziti nad ovom mojom tvrdnjom, ali to je fakat. Ne možeš promeniti činjenicu time što se ne slažeš sa njom.
Da li je to diskriminatorno reći?
Naravno da jeste diskriminatorno. Ali tako je. Ne možeš promeniti mušku ćud pozivanjem na emancipaciju. Kao što ni mi žene ne volimo muškarce koji šene pred pred nama i ponašaju se bolje od najbolje dresirane kuce, tako ni oni ne vole žene koje njih „napadaju“ i jure ih. To je priroda tako odredila. Poštujem i žene koje idu protiv toga, ali onda nemoj da se bune i plaču što spavaju same. Nek se dostojanstveno nose sa svojim izborom.
Vaša knjiga „Grabljivica“ je doživela tiraž od 130.000 prodatih primeraka, što je rekord u poslednjih 20 godina u bivšoj Jugoslaviji, pa i stoga makar možda možemo da zaključimo da je ova tema (višestrukog menjanja partnera nasuprot doskorom konzervatizmu) prilično intrigantna za žene u Srbiji? Možda su Vam poznata i iskustva Vaših čitateljki na ovu temu?
Pišem o ljudima sa margine društva, a sponzoruše i prostitutke to jesu. Ne želim da verujem da je prodavanje tela za novac postalo trend. A promiskuitet…. A šta znači biti promiskuitetan? I ko je taj ko će odrediti koliko je partnera dopušteno imati, a koliko nije? Ne bih poistovećivala seksualne potrebe sa trgovinom telom.
Skoro svakodnevno sam u kontaktu sa ženama koje vole moje knjige pa preko i njih i mene. Na sajtu www.grabljivica.com pričamo, razmenjujemo iskustva, a ja, koliko znam i umem, odgovaram na njihova pitanja i ljubavne dileme.
No comments:
Post a Comment