#Utisak, #zene i tviter

Svi navodno znamo šta su predrasude i stereotipi (bar se nadam). Zapravo, znamo knjiške primere ili etničke, o kojima se obično najviše govori u ovom kontekstu. Neki drugi, sofisticiraniji i podmukliji deo su našeg svakodnevnog života i interpretacije realnosti, a da ih nismo ni svesni. Utiču na naše mišljenje, odluke i ponašanje i to često kontraproduktivno.

Nedeljom uveče, #utisak je kod nas najužareniji hashtag na Tviteru. Bude tu svega i svačega, jer sve i svako ima mišljenje. I to je ok.  Javnost i treba da aktivno učestvuje u kritici društva i njenih pojava. Ono što nije ok je kada, kao sinoć, lajnu zapljusnu nerelevantni komentari u tolikoj meri da je moj najjači #utisak da smo đuture gledano apsolutno nezreli i kontaminirani predrasudama i stereotipima. Na stranu to da se svake nedelje nađu kvazi stilisti da popljuju kosu i/ili izgled voditeljke emisije "Utisak nedelje", jer to po mojoj odokativnoj proceni bude manjinski deo tvitova. Sinoć pak, izgleda da je fizički izgled svih bio u glavnom fokusu:

 

Ovaj poslednji je čak i gori jer prejudicira, u kontekstu u kome je napisan, i ponešto o Vranjankama i centralizaciji. (Druge potencijalne predrasude: Žene koje nose crveni lak su...lake? Plavuše su glupe? Plava političarka sa crvenim lakom nema kredibiliteta? Žene uvek merkaju jedna drugu i zavidne su? Postoji limit u kilaži za pojavljivanje na TV-u? ...)

ZA NEUPUĆENE: Nečiji fizički izgled, što je stvar subjektivnog doživljaja i afiniteta, nije preduslov suštinskih odlika osobe, njenog rada ili sposobnosti. 

Da se razumemo, spoljašnji izgled nije za potcenjivanje, ali da li se ovoliko bavimo i fizičkim aspektima i stilom poličara? Koje se karakteristike očekuju od osobe koja se bavi politikom a i uopšte od lidera? Stiče se utisak da su žene nepodobne i kada preuzimaju tradicionalno "muške" karakteristike, i kada imaju crveni lak (pobogu!) i kada nisu agresivne? Da li uopšte treba da se guraju u politiku ili negde prećutno i dalje smatramo da bi bolje bile u ulozi reproduktivne mašine i higijeničarke?

 

Ovakva pitanja naravno ne bi se mogla postavljati isključivo u Srbiji, niti samo na društvenim mrežama. Istraživanja sugerišu da su mediji skloniji da se fokusiraju na rodno utemeljene evaluacije stila i izgleda žena političarki nego muškaraca (Ross, 2000). To se dešava naravno na uštrb izveštavanja o onome što one zapravo imaju da kažu: takve preokupacije mogu voditi u trivijalizaciju žene i njenih dostignuća.

Svakako, rodnoj ravnopravnosti mnogo ne pomaže ni kad Zorana Mihajlović sebe nazove ministrom, a Suzana Grubješić se kao vajka oko termina psihološkinja (o onom totalno nesenzibilisanom sarkazmu na kontu mentalne retardacije drugi put).

A da je ovaj #utisak zagrizao i u predrasude koje nisu isključivo rodno zasnovane pokazuje i primer sledeće zablude:

Ovako se potkrepljuju predrasude o tome da si ako ideš kod psihijatra (ili u nešto blažoj formi kod psihologa, psihoterapeuta) lud, kao i da su stručnjaci iz ovih redova isto tako ludi, čime se potpiruje nebriga za mentalno zdravlje i nepoverenje. Mnogi ljudi pate upravo zbog ovakvih shvatanja, zbog predrasuda umotanih u ne baš ni mnogo duhovite doskočice.

Jezik umnogome odražava naše mišljenje i poimanje stvarnosti i na koncu naše delanje u skladu sa time. Tviter je više puta opisivan kao mreža gde su ljudi kobajagi malo manje zaludni, orijentisaniji na konkretne i korisne informacije i negde pročitah mislim i pametniji, od korisnika Fejsbuka. Izgleda da je i to bila ljuta predrasuda.

Više o ovoj temi uopšteno može se poslušati u mojoj nekadašnjoj emisiji: Predrasude ili Zašto padamo na visoke, crne i zgodne muškarce

NAPOMENA: Ovaj tekst uzmite sa rezervom jer autorka je ipak žensko, psihološkinja i Vranjanka.