A onda se Devojka probudila tužnija nego ikad.
Svi snovi su bili tužni, a najtužniji su bili oni koji su bili srećni.
Imala je povez na oku u koje je upala zvezda padalica.
Odlučno je želela da upozna ostala Božija bića, da dodirne smolu na drveću, udahne vazduh posle kiše, da odgleda pomaljanje sunca, ostavi tragove u pesku i utone u znoj svog ljubavnika.
Tragala je za Čarobnjakom koji bi je oslobodio poveza sa usnulog oka.
U snu je uvek iz planina izranjala tišina. Dim je ulazio u nozdrve, led se uvlačio u kosti. Čarobnjak je u nepomućenoj nirvani pio vino kraj vatre.
’’Kako se usuđuješ remetiti moj mir zbog takve sitnice!’’, odjeknuo je gromki njegov bas.
Devojku je omamila sva moć gravitacije. Stavila je glavu među šake i oseti potrebu da plače. U taj mah otkri povez na oba oka.
A onda je Devojka utonula u san sa pomirljivošću stogodišnje patnje.
No comments:
Post a Comment