Sledovanje ili hedonizam ili sta, ko, ja ?

Zajebano li je biti covek ! Zajebano li je biti covek ! Ah !  Sa svim tim procesima u mozgu i organizmu, sa svim tim  ciljevima  i  nadama,  sa planovima i zeljama... Kako bila lakse bilo kad bi imali samo motiv gladi i zedji i da nam je jasno definisam smisao postojanja. Ovako se svi mi nesto pitamo a tek oni sto pisuuuuuu ah davezi :p Sve se nesto koprcamo protiv sebe i svoje prirode. Prvi primer je zena sto je zapela da bude jednaka s muskarcima - oce pa oce i to ti je ! E pa prc - nece moci kaze bog i kaze priroda i kaze telo i mozak - nece moci suznju ti da budes drugo do suzanj svog postojanja! Moje saucesce. Sve mi kao nesto imamo planove za buducnost, ucimo neke skole, hocemo pareeeee i ljuuubaaaaaaaav i sveeee ocemo. i cini nam se da smo skromni. Ocemo ono sto nam sleduje, jel da? A sto bi to bilo tako bas? Pa mi smo to zasluzili ! Aha, stvarno...? A ko meri te zasluge ateisti na primer? t i s i n a..... Sa jedne strane posotje teorije po tipu da je sve energija, pa i nase misli, i da stoga treba da tezimo da budu pozitivne. Mozda je to malo vise i autosugestija al ajd nek im bude. Fino. A s druge strane uzmimo recimo da smo okupirani tip sto se tice afektivne vezanosti, borili smo se za ljubav i paznju majke, lepljivi smo, mnogo investiramo u emocionalne veze i ono dramatiziramo i svesni smo problema. A onda bum ! Ta nauka ti kaze da ne moz to da promenis, ne moz sebe da promenis ! Wow, koji fatalizam.... Da li ste znali da je cak 80% nasih misli negativno??? A da covek samo 8% u proseku svog vremena se bavi mislima o sebi. Zasto? Jer su po pravilu opterecujuce i neprijatne. Nas ceo sistem je sistem izbegavanja neprijatnosti i smisljanja nacina kako da dozivimo bar trunku zadovoljstva (ako pricamo o dugorocnim ciljevima, a pricam ja :p). Nas smisao je filogenetski gledano opstanak ! I sta sad, ja idem u skolu, placem, perem sudove, lovim muza, radjam decu i pletem vunene carape jer je to deo mog opstankaaa ej ! A s druge strane imam mozak koji smatra da je to mnogo trivijalan smisao postojanja.... I ovo sve sto sam napisala je ko da sam samo u jednoj recenici rekla ko je stariji kokoska ili jaje...eto takva je poenta ovog bloga.... Al eto apsurdni smo i smesni u svojoj apsurdnosti ali je ovaj unos ipak logican u datim okolnostima :p
Do sledece pesimisticke epizode ... pozdrav :)