Bestseleri pop psihologije - a nisu za plažu

Neki podaci ukazuju da self-help knjige, knjige iz popularne psihologije i uopšte one koje se obraćaju čovekovim psihološkim sposobnostima, motivaciji, komunikaciji, vezama itd. čine 10% svih bestselera, koji ne spadaju u fikciju. Ponekad se i ove kategorije različito odvajaju i klasifikuju ali im je zajedničko istraživanje unutrašnjih resursa čoveka. Zasigurno da je u mnogima od njih ova nauka pojednostavljena, da se bazične ideje često ponavljaju ili da se nude instant rešenja za sve probleme. Sa druge strane postoje i one koje itekako vredi pročitati što su i učinili milioni ljudi širom sveta, a neke od njih obrađuju se i na raznim studijskim grupama.

Žene u politici kroz naočare stereotipa

Muško-ženski odnosi reflektuju se i kroz doživljaj tradicionalno muških profesija, a jedna od njih je i bavljenje politikom. Na možda ne toliko očigledne načine, kao kad je reč o zastupljenosti žena među donosiocima odluka i vladajućim telima, ovi stereotipi postoje i u medijskom prikazu žena koje se bave politikom, i to i u visoko razvijenim zemljama sa dugogodišnjom tradicijom demokratije. Suvišno je govoriti o tome koliko je za ovu specifičnu profesiju medijski pristup značajan, u odnosu na neke druge, koje nemaju taj segment eksponiranja u svojoj suštini.

Šta se devojčicama poručuje kroz junakinje Diznijevih crtaća?

Mnogi/e  od nas odrasli/e su na Diznijevim crtaćima, od kojih su većina adaptirane klasične bajke poznate širom planete. I iz njih smo učili/e.

U ovom kontekstu već se govorilo o uticaju zabluda i fatalističkih shvatanja ljubavi, kao i o instituciji “živeli su srećno do kraja života” (a ni pomena o pranju sudova, kreditima, preljubama i drugim raznovrsnostima bračne zajednice..), što konsekventno dovodi do implementiranja uverenja koja mogu toksično uticati in a naš sopstveni život.

Međutim, kada je reč o ovim popularnim bajkama, gde su neke u Diznijevoj interpretaciji prilagođene da imaju srećan kraj (čitaj brak) iako to nije bila prevashodna autorova namera (kao na primer Mala sirena) ili gde rekonstruišu istoriju (na primer Pokahontas), usvajali smo i potvrđivali i rodne uloge.

U ćorsokaku socijalne anksioznosti

Ljudi neretko izveštavaju o raznim situacijama u kojima im je neprijatno, stide se, osećaju „neku vrstu straha“ ili ih izbegavaju da bi izbegli neprijatna osećanja.