Neki podaci ukazuju da self-help knjige, knjige iz popularne psihologije i uopšte one koje se obraćaju čovekovim psihološkim sposobnostima, motivaciji, komunikaciji, vezama itd. čine 10% svih bestselera, koji ne spadaju u fikciju. Ponekad se i ove kategorije različito odvajaju i klasifikuju ali im je zajedničko istraživanje unutrašnjih resursa čoveka. Zasigurno da je u mnogima od njih ova nauka pojednostavljena, da se bazične ideje često ponavljaju ili da se nude instant rešenja za sve probleme. Sa druge strane postoje i one koje itekako vredi pročitati što su i učinili milioni ljudi širom sveta, a neke od njih obrađuju se i na raznim studijskim grupama.
Napomena: Potonji izbor je subjektivnog karaktera, nije „top 5“ ili nešto slično i dalji komentari su dobrodošli.
- Emocionalna inteligencija – Danijel Goleman
Goleman svakako nije bio prvi koji je govorio o emocionalnoj inteligenciji, odnosno o ovoj tematici tragovi vuku još od Darvina, a mogli bismo reći i od grčkih filozofa u jednom širem smislu. Ipak, ova knjiga je revolucionarna u smislu pokretanja diskusije na ovu temu i inspiracije za mnoga slična izdanja i istraživanja fenomena za koji skeptici i dalje tvrde da je diskutabilan. Knjiga je napisana sa novinarskim umećem a potrepljena činjenicama, primerima i samim obrazovanjem autora. Uspeh je doživela ne samo među „običnim“ čitaocima, već i u širim krugovima psiholoških i srodnih nauka, kao i u biznis sektoru. Zanimljivo je da su i nastavci ove knjige takođe jako uspešni. Od neurofizioloških objašnjenja, preko konkretnih emocija i preporuka za implementaciju emocionalne inteligencije u širi društveni kontekst, knjiga uvlači čitaoca u sebi navodeći na preisptivanja. Zapravo, knjiga je toliko poznata da nema potrebe previše govoriti o tome.
- Koju igru igraš – Erik Bern
Naslov ove knjige je može se reći možda i poznatiji od imena samog autora, koji je tvorac transakcione analize. Knjiga se pojavljuje 60ih godina prošlog veka i svojim uspehom započinje bum popularne psihologije. Iako pisana jako pristupačnim stilom (izuzev možda nekoliko desetina stranica na početku), „Koju igru igraš“ je od velike koristi ne samo rekreativnim čiaocima već i onima koji imaju nameru da se bave psihoterapijom, a posebno transakcionom analizom (da ne kažem bukvar). Knjiga govori, kako i sam naslov kaže o psihološkim igrama koje su česte u ljudskoj komunikaciji, pružajuči uvid u osnovne postavke TA, sa živopisnim primerima. Pored ove Bern je široj javnosti poznat i po knjizi „Šta kažeš posle zdravo“. Obe knjige su zapravo štiva kojima se čitalac može više puta vraćati i učiti o sebi i drugima, odnosno ljudskoj komunikaciji i psihologiji.
- 7 navika uspešnih ljudi – Stephen R. Covey
„7 navika“ je knjiga koja je možda daleko poznatija u biznis krugovima, menadžmentu ili kao self-help literatura, nego kao psihološki bazirana knjiga. Ipak, ideje koje Covey u njoj iznosi imaju itekako dodira sa psihologijom, odnosno neke ideje su potpuno sinonimne savremenim školama psihoterapije poput lokusa kontrole, referentnog okvira, mape stvarnosti i teritorije itd. Objavljena je 1989., prevedena na 38 jezika i prodata u više od 15 miliona primeraka (na stranu downloadi sa torenta i sl). Naravno i ova knjiga ima svoje komercijalne nastavke. Primeri i priče iz ove knjige često se koriste na treninzima o upravljanju vremenom, poput matrice hitno-važno, recimo, kao i drugim usavršavanjima koja se tiču određivanja prioriteta i ličnog rasta i razvoja u različitim setinzima.
- Tajna – Rhonda Byrne
Ova knjiga je novijeg datuma, i zapravo je follow up istoimenog filma, mada je sama ideja donekle poznata i može se reći i da predstavlja dobro struktuirani omaž ranijim autorima kojih se lako setimo ako znamo da je glavna poruka – naše misli i osećanja privlače ono što nam se događa i kako nam život izgleda. U ovoj knjizi koncept je nazvan „zakonom privlačnosti“ (Džozef Marfi je sličnu ideju oblikovao kao „moć podsvesti“ u istoimenoj knjizi). Sve u svemu, akcenat je na unutrašnjem lokusu kontrole, ličnoj odgovornosti i optimizmu, koliko god da sama ideja možda zvuči previše naivno. Film je možda čak i bolja preporuka od knjige obzirom da je više kanala komunikacije na taj način uključeno u primanje poruke. Onima koji više vole naučno utemeljene savete i preporuke, možda „Tajna“ i neće leći baš najbolje, no kao što autorka tvrdi (parafrazirano) – „ne moramo znati ni kako dobijamo struju u sijalici u sobi tj.svetlost, da bi se time koristili, pa isto važi i za zakon privlačnosti i ’rad Univerzuma’“.
- Zašto muškarci vole kučke – Šeri Argov
Da, naslov zvuči vrlo „plažno“ i mora se priznati da sama knjiga, iako neverovatno popularna, ima elemente banalnosti. No ipak, ispod vela komercijalnosti i instant saveta krije se zapravo dublja poruka upućena ženama čija se suština ogleda u negovanju samopoštovanja, vrednovanja sebe i pozicije „ja sam OK“, koja ženama ume da bude strana u muško-ženskim odnosima. Na osnovu mnogobrojnih razgovora sa muškarcima, autorka nudi ženama drugačiju perspektivu za ponašanje i razmišljanje kada je u pitanju problematika emocionalnih veza u kojima mnoge žene imaju tendenciju da uzimaju ulogu „krpe“. Knjigu svakako ne treba shvatiti doslovce (kao uostalom retko koju), ali u njoj se nesumnjivo kriju za mnoge vredni uvidi i drugačija direkcija u mišljenju. Ovu knjigu navodim upravo stoga što zvuči površno, a zapravo odskače od uobičajene literature tog tipa. Naravno, ima i nastavak.
Među knjigama u kojima se provlače psihološke ideje ili koje su pak čisto psihološka literatura a masovno su prepoznate treba svakako spomenuti i autore poput Irvina Jaloma („Kad je Niče plakao“, „Krvnik ljubavi“, „Lečenje Šopenhauerom“..), Skot Peka („Put kojim se ređe ide“), Brajana Trejsija („Maximum Achievement“). Potom klasike poput Frojda, Junga, Maslova, Rodžersa, Frankla, Eriksona.. Ali i romanopisce koji su se dotakli psihologije i spiritualnosti poput Hesea ili Kastanede.
Kada je reč o domaćim savremenim autorima vredelo bi spomenuti i Zorana Milivojevića, Jovana Marića, Vladetu Jerotića i Nebojšu Jovanovića, koji su se, svako iz svoje perspektive, dotakli u uvodu pomenutih unutrašnjih resursa, koje nas sve zanimaju manje ili više.
(c) Primenjena Psihologija
No comments:
Post a Comment