Bukovski ili da li patnja uslovljava umetnost

Na današnji dan rođen je Čarls Bukovski. Misiliti o tome u širem luku otkačinje pitanje da li su patnja, ludila, devijacije, ružna iskustva, detinjstvo koje nije detinjstvo i zloupotreba supstanci zaista pogon za umetnost koja će ostaviti traga...

Spoljašnji izgled nije za potcenjivanje

Iako unutrašnje vrednosti i ono što čovek radi u životu, kao i stavovi, ponašanje i različiti drugi kvaliteti, nose prevagu nad spoljašnjošću dugoročno gledano, ne možemo se zavaravati da i “fasada” ne utiče na tokove u našem životu.

Zapravo, ta “fasada” i jeste ono što prvo opažamo pri prvom kontaktu sa ljudima. Počevši od klasičnih stereotipa i predrasuda o visokom čelu (pamet), malim ušima (niži IQ), kratkoj suknji a velikom dekolteu (promiskuitet), naš spoljašnji izgled nesumnjivo šalje poruku u svet o nama, bez obzira na potencijalne načine tumačenja. Svoje prve zaključke o ljudima izvlačimo na osnovu spoljašnjeg izgleda, uključujući i fizičke karakteristike i ono što osoba demonstrira svojom odećom i drugim asesoarima. Vrlo često te prve impresije odrediće dalji tok komunikacije koliko god to možda nekad izgledalo nepravedno.

ABC prokrastinacije

Dakle, oko samog termina – prokrastinacija – nema mnogo nedoumica, tj. svi se slažu da je negde reč o nepotrebnom i iracionalnom odlaganju obaveza i aktivnosti. 

Iako se ovo obično povezuje sa slabim veštinama organizovanja vremena, između ostalog, navodi se da uzrok možemo tražiti i u autoritarnom roditeljskom stilu. Tumačenje sugeriše da su osobe koje imaju stroge, kontrolišuće očeve sprečene da razviju sposobnost da regulišu sebe, od internalizovanja sopstvenih namera do učenja kako da ih izvrše. Smatra se još, s tim u vezi, da prokrastinacija može biti forma pobune u takvim okolnostima.

Zablude i istine o ADHD

Oko ADHD postoje brojne polemike, nagađanja i tumačenja. Neki vrlo česti mitovi su:

1. ADHD (attention deficit hiperactivity disorder) je samo izgovor za lenju, neposlušnu i bezobaznu decu.
Iako sa jedne strane, hiperaktivnost po sebi, odnosno tip “nemirnog, neposlušnog đaka” ne znači automatski i poremećaj, ADHD nije fikcija i bez adekvatnog tretmana može imati značajne posledice. ADD (attention deficit disorder) i ADHD (attention deficit hyperactivity disorder) prevode se na srpski kao poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti, odnosno postoje tri tipa (sa, bez i kombinovani). Dakle, osnovna razlika je u (ne)postojanju simptoma hiperaktivnosti, što znači da osoba sa deficitom pažnje nije nužno hiperaktivna. Što opet znači da isključivo zbog pojačane energičnosti nećemo nekome “zalepiti dijagnozu”. No ipak, kod onih kod kojih ovi simptomi postoje govori se o neurobiološkoj osnovi, te dakle nema mesta kategorisanju deteta kao nevaspitanog i hirovitog.

Seksualnost i glad za potvrdama

Kada se govori o ženskom promiskuitetu, obično se kaže da je u pitanju nešto što nije ok u suštini i u smislu socijalne poželjnosti a i u smislu emocionalne dobrobiti za tu osobu. Nagađa se još da „krivca“ treba tražiti u feminističkoj propagandi, seksualnoj zavisnosti i koječemu. Kaže se da je žensko telo hram koji treba čuvati, na šta bi neka žena mogla odgovoriti i – „ok, a tvoje telo nije hram? Treba li i ja tebi da brojim poklonike?“. Bilo da je u pitanju patrijahalna zaostavština, biologija, uticaj medija ili nešto drugo, sigurno je da je ženska seksualnost u društvu poput našeg u priličnoj meri nepoznanica.

Kada i kako će devojka u razvoju otkriti svoju seksualnost, masturbaciju i uopšte smisao intimnih odnosa, kod mnogih je prepušteno slučaju. Bez da se direktno upire prstom u medije ili ono što mnogi zovu „zapadnjačkim trendovima“, roditelje ili loše društvo, o neadekvatnom pristupu seksualnosti i nerazumevanju iste svedoče brojni seks video snimci mladih devojaka ili čak devojčica, i to čak sa više partnera.

Lingvističke "psiho" dilemice

Među opštom populacijom, bez obzira na godine, a često i nivo obrazovanja ili neke druge varijable, nije ništa neobično čuti:
-          „Psiholog aha, znači sad ćeš da me psihoanaliziraš“ ili
-          „Studiraš psihologiju.... znači ti ćeš da budeš psihijatar“ (hit).

Kako jedna definicija na Vukajliji opisuje psihologa: “Za laike ima sinonimno značenje sa astrolog, tarot, vidovljak, ganka sa pasuljem, ali odeveno u otmenijem ruhu. Čovek koji na osnovu tvog razgledanja izloga i načina trešenja pepela cigarete može da sazna kako razmišljaš”.

Primeri su bezbrojni, a nisu strani ni za one koji se obučavaju u ovoj profesiji. Kojoj?

Ljudi na različite načine percipiraju profesiju psihologa, u zavisnosti od svog iskustva – ličnog ili posrednog (filmovi, mediji, beletristika, glasine..), ali i zahvaljujući fleksibilnosti same nauke koja se vezuje uz različite primene. Ovde će biti samo razmotrene lingvističke dileme koje su čest izvor zabluda.