Oko ADHD postoje brojne polemike, nagađanja i tumačenja. Neki vrlo česti mitovi su:
1. ADHD (attention deficit hiperactivity disorder) je samo izgovor za lenju, neposlušnu i bezobaznu decu.
Iako sa jedne strane, hiperaktivnost po sebi, odnosno tip “nemirnog, neposlušnog đaka” ne znači automatski i poremećaj, ADHD nije fikcija i bez adekvatnog tretmana može imati značajne posledice. ADD (attention deficit disorder) i ADHD (attention deficit hyperactivity disorder) prevode se na srpski kao poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti, odnosno postoje tri tipa (sa, bez i kombinovani). Dakle, osnovna razlika je u (ne)postojanju simptoma hiperaktivnosti, što znači da osoba sa deficitom pažnje nije nužno hiperaktivna. Što opet znači da isključivo zbog pojačane energičnosti nećemo nekome “zalepiti dijagnozu”. No ipak, kod onih kod kojih ovi simptomi postoje govori se o neurobiološkoj osnovi, te dakle nema mesta kategorisanju deteta kao nevaspitanog i hirovitog.
2. ADHD leče tako što kljukaju i zatupljuju decu lekovima.
Psihostimulansi (kao što je ritalin)povećavaju pažnju, redukuju impulsivnost, smanjuju preteranu aktivnost, smanjuju nemirnost, povećavaju poslušnost, smanjuju agresivnost, unapređuju pamćenje, socijalne interakcije i ponašanje u učionici, ali neka deca na njih ne reaguju ili postoji rizik od razvijanja tikova ili depresije, pa se uključuju i druge vrste lekova. Međutim, ADHD se ne tretira samo lekovima, već se uključuju i kognitivno-bihejvioralne tehnike, psihoterapija, terapija igrom i taj proces pretpostavlja često i participaciju roditelja.
3. Gledanje previše televizije uzrokuje ADHD.
Povećano vreme pred monitorom, vreme provedeno u gledanju televizije ili igranju video igrica povezivano je sa neaktivnošću, lošom ishranom i gojaznošću. Međutim, nema jakog dokaza do sada, da pojačano gledanje televizije uzrokuje ADHD.
Jedno istraživanje, objavljeno 2004., pronašlo je vezu između pojačanog gledanja TV-a i problemima sa pažnjom. Međutim, drugi istraživači su ove nalaze doveli u pitanje. Oni su istakli da su deca sa nedostatkom pažnje često u stanju da gledaju TV duže nego što se mogu zadržati na drugim aktivnostima. Drugim rečima, pojačano gledanje TV-a moglo bi da bude rezultat nedostatka pažnje, radije nego uzrok. Druga istraživanja nisu našla vezu između gledanja TV-a i ADHD-a (Chaban, Tannock, 2009).
(c) Primenjena Psihologija
Photo: (c) adhdtexas.com
No comments:
Post a Comment