Seksualnost i glad za potvrdama

Kada se govori o ženskom promiskuitetu, obično se kaže da je u pitanju nešto što nije ok u suštini i u smislu socijalne poželjnosti a i u smislu emocionalne dobrobiti za tu osobu. Nagađa se još da „krivca“ treba tražiti u feminističkoj propagandi, seksualnoj zavisnosti i koječemu. Kaže se da je žensko telo hram koji treba čuvati, na šta bi neka žena mogla odgovoriti i – „ok, a tvoje telo nije hram? Treba li i ja tebi da brojim poklonike?“. Bilo da je u pitanju patrijahalna zaostavština, biologija, uticaj medija ili nešto drugo, sigurno je da je ženska seksualnost u društvu poput našeg u priličnoj meri nepoznanica.

Kada i kako će devojka u razvoju otkriti svoju seksualnost, masturbaciju i uopšte smisao intimnih odnosa, kod mnogih je prepušteno slučaju. Bez da se direktno upire prstom u medije ili ono što mnogi zovu „zapadnjačkim trendovima“, roditelje ili loše društvo, o neadekvatnom pristupu seksualnosti i nerazumevanju iste svedoče brojni seks video snimci mladih devojaka ili čak devojčica, i to čak sa više partnera.


Iako je seksualni nagon po sebi svakako jedan od motiva, promiskuitetno i neodgovorno seksualno ponašanje mladih osoba (pa i starijih) može se tumačiti našom urođenom gladi za potvrdama. Psihološki gledano smatra se da čovek ne može da preživi bez pažnje i potvrde svog bića. Iako nam drugi ljudi umnogome mogu pomoći, odrasla osoba ne bi trebalo da zavisi od odobravanja drugih, tj. trebalo bi da je u stanju da sama sebe stroukira* takođe. U vezi sa nerazumevanjem sopstvene seksualnosti, mnoge devojke traže ove potvrde kroz seksualne odnose, prevodeći afirmaciju fizičke poželjnosti u poruke – „Ja dakle vredim“. Zabluda koja se u ovom smislu javlja uslovljena je pažnjom koja se dobija kroz kratkoročni flert i seksualni odnos, koja nakratko može da nahrani našu potrebu za drugim ljudima i za saznanjem da smo OK, jer nas neko želi, jer još neko smatra da smo privlačni. Kako osobe ženskog pola negde mahom ipak očekuju kvalitetniji emocionalni odnos, kontinuitet i posvećenost, ovakva percepcija i ponašanje koje uslovljava, dugoročno ne čini da se bolje osećaju.



Druga nit nerazumevanja sopstvene seksualnosti i seksa uopšte, a opet u vezi sa gladi za potvrdama, očitava se kroz nesigurnost i nesposobnost da se kaže NE. Mnoge mlade devojke pristaju, čak i nepotaknute seksualnom željom, na seksualne odnose jer nisu u stanju da odbiju takve ponude. Svakako, ovde se radi o sekundarnoj dobiti, odnosno o potvrđivanju vrednosti kroz takav čin. Iako se pristajanje može opravdavati (pred sobom) time: što se bojimo da nas drugi više neće želeti ako ih odbijemo, da će nas ostaviti, da „to tako treba i da sve moje drugarice tako rade“, da ćemo time osigurati vezu, da je pogrešno neudovoljiti, ispod se krije zapravo ukorenjena potreba za potvrđivanjem, koja je loše artikulisana i/ili neasertivno ponašanje.

Emocionalno pismena osoba:

• Ulazi su seksualni odnos kada je ona spremna spremna za to

• Ume i može da odbije seks kada ga ne želi ili se ne oseća spremno ili raspoloženo

• Zna da njena vrednost ne zavisi od toga da li će nekome seksualno udovoljiti

• Ne hrani svoju potrebu za potvrdama kašičicama tuđe pažnje uslovljene seksom

• Se ne oslanja samo na svoje fizičke atribute

• Ume da odloži zadovoljstvo

• Poštuje sebe prvo

• Zna da promiskuitet nije uspešna strategija za kvalitetan emocionalni odnos

• Je svesna da život koji vodi Samanta („Seks i grad“) postoji samo na filmu

• Je odgovorna prema sebi i svom mentalnom i fizičkom zdravlju

• Zna da je suštinski OK.

*strouk (eng. stroke) - jedinica pažnje, potvrda

(c) Primenjena Psihologija

Photo: (c) weheartit.com