ABC prokrastinacije

Dakle, oko samog termina – prokrastinacija – nema mnogo nedoumica, tj. svi se slažu da je negde reč o nepotrebnom i iracionalnom odlaganju obaveza i aktivnosti. 

Iako se ovo obično povezuje sa slabim veštinama organizovanja vremena, između ostalog, navodi se da uzrok možemo tražiti i u autoritarnom roditeljskom stilu. Tumačenje sugeriše da su osobe koje imaju stroge, kontrolišuće očeve sprečene da razviju sposobnost da regulišu sebe, od internalizovanja sopstvenih namera do učenja kako da ih izvrše. Smatra se još, s tim u vezi, da prokrastinacija može biti forma pobune u takvim okolnostima.




Obično se govori o tri vrste prokrastinatora:

• “Arousal” (eng. Pobuđenje) tipovi, oni koji tragaju za uzbuđenjem, čekaju do poslednjeg minuta na navalu euforije
• Izbegavači, koji mogu izbegavati strah od neuspeha ili čak i strah od uspeha, ali su su svakom slučaju jako zabrinuti šta drugi misle o njima; oni će radije pristati na to da drugi misle da im nedostaje truda nego sposobnosti
• Oni koji prokrastiniraju odlučivanje. Ne donositi odluke isključuje ove ljude iz odgovornosti od konačnog ishoda.

No, šta god da je u krajnjoj liniji uzrok i način ispoljavanja posledice ovakvog ponašanja nisu uvek zanemarljive a mogu se ogledati u: stresu, insomniji, ugrožavanju timskog rada i privatnih veza a prokrastinacija pretpostavlja i više nivoe konzumiranja alkohola kod ljudi koji piju. Da ne pričamo o ličnom doživljaju sebe, jer su mnogi od njih savršeno svesni onoga što rade.

Međutim, kako prokrastinacija može biti i u vezi sa depresijom, različitim iracionalnim uverenjima, perfekcionizmom, odnosno kako se povod i održavanje odlaganja stvari razlikuje kod ljudi, ne može se ponuditi tek “3 koraka do prestanka prokrastinacije”. No, ono što je sigurno je da je u centru pitanje motivacije – za samoopravdavanje i odlaganje i motivacije da se neka aktivnost uopšte uradi (prokrastinacija podrazumeva nameru, dakle treba preispitati i početne ciljeve i želje a ne samo čime ih odlažemo). Motivator iza odlaganja često je posledica emocionalne nepismenosti.

Evo primera kako se u REBT-u (racionalno emocionalno bihejvioralna terapija) može tumačiti problem prokrastinacije:

A= aktivirajući događaj – osoba zamišlja kako radi prezentaciju pred grupom kolega
Kritično A= ono oko čega je osoba najviše uznemirena/ometena/šta je muči, na pr. Neću biti u stanju da odgovorim na sva pitanja na prezentaciji
B= iracionalna uverenja: na pr. Moram biti savršen
C= posledice
Emocionalne: povišena anksioznost
Bihejvioralne: visoka agitacija
Kognitivne: drži se iracionalnih uverenja o savršenom nastupu

Osoba se izlaže zamišljanju držanja prezentacije (A), njeno kritično A otkačinje iracionalna uverenja (B) što onda umnogome uslovljava njene reakcije na C. Odlaganjem prezentacije osoba ostaje ‘bezbedna’ od toga da ispadne ‘lažnjak’ ali u isto vreme, ona sebe vidi tako zbog izbegavanja da uradi nešto u čemu zna da je dobra. Sve u svemu, kada se lociraju iracionalna uverenja na njima se može raditi uz istrajnost i posvećenost, pod uslovom da smo postavili realne ciljeve i odredili prioritete.



© Primenjena Psihologija
Reference: Psychology Today