O novogodišnjim čestitkama / About NY postcards

Iako je internet doneo mnogo toga dobrog i zaista umnogome olakšao čoveku štošta, unapredio i ubrzao komunikaciju i iako su pozitivne strane preovladale, ne mogu se a ne osvrnuti na jedan detalj ali nus-pojavu informatičke tehnologije u vreme novogodišnjeg praznovanja.

Kada sam ja bila mala (što i nije bilo tako davno), ljudi su još uvek u značajnom broju slali čestitke jedni drugima za novogodišnje praznike. Taj je običaj preživljavao i u vreme najveće nemaštine 90ih u mnogim domovima. Bila je radost ugledati poštara ili čestitke udenute u vrata, a posebno su bile drage one naslovljene na baš naše ime, iako upućene celoj porodici. Onda se poređaju na neko „pokazno“ mesto, ispod jelke recimo, ili kako je to kod nas bilo – na kaminu.

Zavisni poremećaj ličnosti ili "ne mogu sam(a)"

Govoreći o zavsnostima obično nam prvo pada na um narkomanija ili alkoholizam i poslednjih godina i internet. Kaže se "ne može bez droge, bez pića ili bez interneta". Mnogi su čak skloni da sebi pripišu laički govoreći i druge "zavisnosti" od različitih predmeta, preko preparata za negu tela, pa sve do sapunica (o čemu me je nedavno čak pitala i jedna novinarka). U svemu tome postoji i poezija i muzika posvećena zavisnostima. Iako može zvučati lirički, romantično ili dirljivo upravo neretko opevana zavisnost od drugih ljudi nije tek naivna nus-pojava međuljudskih odnosa. 

"Psihijatrija industrija smrti" ?

apropo istoimenog filma 

Psihijatrija je oduvek izazivala kontroverzne reakcije i komentare, zaziranja, osude i bivala obavijena velom magle. Tome je svakako umnogome doprineo medicinski model, kritikovan od strane antipsihijatrijskog pokreta, koji podrazumeva na izvestan način pasivnost pacijenta, submisivnost i "držanje u mraku". Magla je počela da se diže ali da je još uvek ima svedoči samo činjenica da i dalje ogroman broj ljudi ne pravi razliku između psihijatrije, psihologije i psihoterapije, te da ne zna šta se iza ovih reči krije. Danas psihoterapijski modaliteti mahom pretpostavljaju odnos u kome je klijent dobio veću moć i samim tim i odgovornost, nasuprot nekadašnjem medicinskom modelu. Tako da, iako se ne može poreći da razumevanje nije i dalje na zadovoljavajućem nivou i da je visok nivo predrasuda i dalje prisutan, daleko od toga da su postavke date u filmu "Psihijatrija industrija smrti" istinite.

Hromoterapija -pseudonauka ili samo nezapadnjačka

Hromoterapija ili kako se još naziva terapija bojama odnosi se na upotrebu boja i svetlosti u balansiranju psihičke, spiritualne, mentalne i emocionalne energije. Smatra se antičkom formom lečenja, koja verovatno datira od indijske prakse Ajurvede. Ipak, često se označava kao pseudonaučni ili alternativni medicinski metod.

RTS - jednake šanse za sve?

 U utorak, 15. novembra u Beogradu, nastavlja se konkurs RTS-a "Tražimo sto mladih stručnjaka za 21. vek". Čak 10 000 od 17 000 prijavljenih kandidata tada bi trebalo da polaže test opšte kulture i informisanosti. Ali da li su uslovi testiranja isti za sve?

Šta gledam, a šta vidim

Eksperiment „Nevidljiva gorila“ otkriva nam dve stvari: da propuštamo, ne registrujemo mnogo toga oko nas i da čak nismo ni svesni koliko toga prolazi mimo nas.

Tehnike persuazije

Svako od nas našao se je i svakog dana se nalazi u situaciji da od nekoga nešto traži ili je potrebno malo nagovaranja na neki poduhvat – bilo da je to “malo ohrabrivanja” prijateljice da pođe sa nama negde, ili nagovaranje profesora da nam da veću ocenu, ili su u ptanju odnosi roditelj-dete. Nekada to zovemo nagovaranje, nekada reklamiranje, lobiranje, zagovaranje, nekada su u pitanju benigne stvari svakodnevnog života, a persuazija može ići i do mnogo većih razmera i društveno šireg opsega. Često ni ne razmišljamo o svojim načinima persuazije kao posebnim tehnikama i metodama, već se služimo njima nesvesno i spontano. S druge strane u brojnim profesijama, one su razrađene do detalja i osnov su poslovanja. Evo jednog kratkog pregleda mogućih tehnika persuazije, od kojih ćete neke sigurno prepoznati i kod sebe. Neke mogu delovati naivno i sigurno je da ne "pale" uvek ili kod svakoga, no nije naodmet znati ih.

Persuazija - manipulacija ili "svi mi to radimo"

Da li je persuazija ubeđivanje ili prosto pomažemo drugima da nezavisno odluče da smo u pravu? :)

Odgovor na ovo pitanje verovatno leži u samom kontekstu, cilju i načinima kojima se služimo. Persuazija se svakako u prvim asocijacijama može vezati za advertajzing, politiku i vrlo često manipulaciju. Internet je zapravo prebukiran raznoraznim savetima, seminarima i knjigama koje su usmerene ka prodavcima, komercijalistima i onima u “piramida” marketingu, kako da što bolje i uspešnije prodaju svoj proizvod ili prošire svoju mrežu ljudskih resursa. Često smo i sami bili svedoci rogobatnih pokušaja persuazije u ovom smislu, ali ove poruke mogu biti i daleko sofisticiranije tako da i nismo svesni da utiču na promenu našeg ponašanja ili mišljenja.

Svetski dan mentalnog zdravlja: apel za investicijama

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra širom planete. Ova tradicija inicirana je 1992. godine od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO). U nekim zemljama deo je nedelje posvećene povećanju svesnosti o mentalnim bolestima.

Mentalno zdravlje se definiše kao stanje blagostanja u kome svaki pojedinac ostvaruje svoj potencijal, može da se nosi sa normalnim stresovima života, može da radi produktivno i plodonosno , i u stanju je da doprinosi svojoj zajednici (SZO).

Ovo je dan za globalnu edukaciju i zagovaranje mentalnog zdravlja. Trebalo bi da promoviše otvorenu diskusiju o mentalnim
poremećajima, ulaganjima u prevenciju, promociju i servise podrške, doprinoseći podizanju javne svesti o problemima mentalnog zdravlja. Ovogodišnja tema ovog dana, kako je SZO najavila je “Investiranje u mentalno zdravlje”, jer su, kako se smatra, finansijski i ljudski resursi alocirani za mentalno zdravlje neadekvatni, posebno u zemljama sa niskim dohotkom.

Činjenice:

Depresija je vodeći razlog onesposobljenosti širom sveta

33% zemalja nemaju budžet za mentalno zdravlje

1 od 4 ljudi će u nekom trenutku života biti pogođeno mentalnim poremećajem

Svakih 40 sekundi neko izvrši samoubistvo

4 od 5 ljudi sa mentalnim premećajem u zemljama u razvoju ne dobija lečenje

Skoro 50% svih mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine života

2.5 miliona smrti godišnje dogodi se zbog zloupotrebe alkohola

50 miliona ljudi širom sveta imaju epilepsiju

(Izvor: SZO)

Na ovaj problem osvrće se i naša Nacionalna strategija u oblasti mentalnog zdravlja i akcioni plan (usvojen na sednici Vlade od 19.01.2007. godine) gde se konstatuje da su mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja na drugom mestu najvećih zdravstvenih problema stanovništva (posle kardiovaskularnih poremećaja). Suprotno potrebama, stanje ljudskih (profesionalnih) resursa je sledeće: na 100.000 stanovnika ima 2.7 psihijatara, 9.93 neuropsihijatara, 2.3 psihologa, 1.57 socijanih radnika i 21.55 medicinskih sestara/tehničara.
Mentalno zdravlje je neodvojivi deo opšteg zdravlja i ljudsko pravo. Izgleda da se toga treba prisetiti češće, a ne samo 10. oktobra, ako uopšte i tada.
U našem gradu program u okviru kampanje “365 dana za mentalno zdravlje”, koju su pokrenuli Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Karitas Srbije i Karitas Italije, je sledeći (na istom linku dostupan je program i za druge gradove):

06.10.2011.
Od 11.00h:  Finalno sportsko takmičenja u šahu, stonom tenisu i pikadu (Služba za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, ul. Radnih brigada, br. 26, Niš)
- Svečano proglašenje pobednika, dodela nagrada
- Koktel
07.10.2011.  
Od 10.00 do 16.00h: Promocija mentalnog zdravlja i antistigma kampanja
- Park Svetog Save kod sata
- Obrenovićeva ulica, raskrsnica sa ulicom Nikole Pašića
Od 12.00h -  Aukcijska prodaja slika i radova pacijenta i terapeuta(Služba za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, ul. Radnih brigada, br. 26, Niš). Radovi se mogu razgledati od 11h.
10.10.2011.  
Centralno obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja
10.30h – Koktel dobrodošlice u Vili
11.00 - 12.00h – Organizovana poseta bolnici, obilazak Prinčeve vile i Odeljenja centralne psihosociorehabilitacije
12.00h – Muzičko-scenski program pacijenata (Dom kulture)


 

Bestseleri pop psihologije - a nisu za plažu

Neki podaci ukazuju da self-help knjige, knjige iz popularne psihologije i uopšte one koje se obraćaju čovekovim psihološkim sposobnostima, motivaciji, komunikaciji, vezama itd. čine 10% svih bestselera, koji ne spadaju u fikciju. Ponekad se i ove kategorije različito odvajaju i klasifikuju ali im je zajedničko istraživanje unutrašnjih resursa čoveka. Zasigurno da je u mnogima od njih ova nauka pojednostavljena, da se bazične ideje često ponavljaju ili da se nude instant rešenja za sve probleme. Sa druge strane postoje i one koje itekako vredi pročitati što su i učinili milioni ljudi širom sveta, a neke od njih obrađuju se i na raznim studijskim grupama.

Žene u politici kroz naočare stereotipa

Muško-ženski odnosi reflektuju se i kroz doživljaj tradicionalno muških profesija, a jedna od njih je i bavljenje politikom. Na možda ne toliko očigledne načine, kao kad je reč o zastupljenosti žena među donosiocima odluka i vladajućim telima, ovi stereotipi postoje i u medijskom prikazu žena koje se bave politikom, i to i u visoko razvijenim zemljama sa dugogodišnjom tradicijom demokratije. Suvišno je govoriti o tome koliko je za ovu specifičnu profesiju medijski pristup značajan, u odnosu na neke druge, koje nemaju taj segment eksponiranja u svojoj suštini.

Šta se devojčicama poručuje kroz junakinje Diznijevih crtaća?

Mnogi/e  od nas odrasli/e su na Diznijevim crtaćima, od kojih su većina adaptirane klasične bajke poznate širom planete. I iz njih smo učili/e.

U ovom kontekstu već se govorilo o uticaju zabluda i fatalističkih shvatanja ljubavi, kao i o instituciji “živeli su srećno do kraja života” (a ni pomena o pranju sudova, kreditima, preljubama i drugim raznovrsnostima bračne zajednice..), što konsekventno dovodi do implementiranja uverenja koja mogu toksično uticati in a naš sopstveni život.

Međutim, kada je reč o ovim popularnim bajkama, gde su neke u Diznijevoj interpretaciji prilagođene da imaju srećan kraj (čitaj brak) iako to nije bila prevashodna autorova namera (kao na primer Mala sirena) ili gde rekonstruišu istoriju (na primer Pokahontas), usvajali smo i potvrđivali i rodne uloge.

U ćorsokaku socijalne anksioznosti

Ljudi neretko izveštavaju o raznim situacijama u kojima im je neprijatno, stide se, osećaju „neku vrstu straha“ ili ih izbegavaju da bi izbegli neprijatna osećanja.

Bukovski ili da li patnja uslovljava umetnost

Na današnji dan rođen je Čarls Bukovski. Misiliti o tome u širem luku otkačinje pitanje da li su patnja, ludila, devijacije, ružna iskustva, detinjstvo koje nije detinjstvo i zloupotreba supstanci zaista pogon za umetnost koja će ostaviti traga...

Spoljašnji izgled nije za potcenjivanje

Iako unutrašnje vrednosti i ono što čovek radi u životu, kao i stavovi, ponašanje i različiti drugi kvaliteti, nose prevagu nad spoljašnjošću dugoročno gledano, ne možemo se zavaravati da i “fasada” ne utiče na tokove u našem životu.

Zapravo, ta “fasada” i jeste ono što prvo opažamo pri prvom kontaktu sa ljudima. Počevši od klasičnih stereotipa i predrasuda o visokom čelu (pamet), malim ušima (niži IQ), kratkoj suknji a velikom dekolteu (promiskuitet), naš spoljašnji izgled nesumnjivo šalje poruku u svet o nama, bez obzira na potencijalne načine tumačenja. Svoje prve zaključke o ljudima izvlačimo na osnovu spoljašnjeg izgleda, uključujući i fizičke karakteristike i ono što osoba demonstrira svojom odećom i drugim asesoarima. Vrlo često te prve impresije odrediće dalji tok komunikacije koliko god to možda nekad izgledalo nepravedno.

ABC prokrastinacije

Dakle, oko samog termina – prokrastinacija – nema mnogo nedoumica, tj. svi se slažu da je negde reč o nepotrebnom i iracionalnom odlaganju obaveza i aktivnosti. 

Iako se ovo obično povezuje sa slabim veštinama organizovanja vremena, između ostalog, navodi se da uzrok možemo tražiti i u autoritarnom roditeljskom stilu. Tumačenje sugeriše da su osobe koje imaju stroge, kontrolišuće očeve sprečene da razviju sposobnost da regulišu sebe, od internalizovanja sopstvenih namera do učenja kako da ih izvrše. Smatra se još, s tim u vezi, da prokrastinacija može biti forma pobune u takvim okolnostima.

Zablude i istine o ADHD

Oko ADHD postoje brojne polemike, nagađanja i tumačenja. Neki vrlo česti mitovi su:

1. ADHD (attention deficit hiperactivity disorder) je samo izgovor za lenju, neposlušnu i bezobaznu decu.
Iako sa jedne strane, hiperaktivnost po sebi, odnosno tip “nemirnog, neposlušnog đaka” ne znači automatski i poremećaj, ADHD nije fikcija i bez adekvatnog tretmana može imati značajne posledice. ADD (attention deficit disorder) i ADHD (attention deficit hyperactivity disorder) prevode se na srpski kao poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti, odnosno postoje tri tipa (sa, bez i kombinovani). Dakle, osnovna razlika je u (ne)postojanju simptoma hiperaktivnosti, što znači da osoba sa deficitom pažnje nije nužno hiperaktivna. Što opet znači da isključivo zbog pojačane energičnosti nećemo nekome “zalepiti dijagnozu”. No ipak, kod onih kod kojih ovi simptomi postoje govori se o neurobiološkoj osnovi, te dakle nema mesta kategorisanju deteta kao nevaspitanog i hirovitog.

Seksualnost i glad za potvrdama

Kada se govori o ženskom promiskuitetu, obično se kaže da je u pitanju nešto što nije ok u suštini i u smislu socijalne poželjnosti a i u smislu emocionalne dobrobiti za tu osobu. Nagađa se još da „krivca“ treba tražiti u feminističkoj propagandi, seksualnoj zavisnosti i koječemu. Kaže se da je žensko telo hram koji treba čuvati, na šta bi neka žena mogla odgovoriti i – „ok, a tvoje telo nije hram? Treba li i ja tebi da brojim poklonike?“. Bilo da je u pitanju patrijahalna zaostavština, biologija, uticaj medija ili nešto drugo, sigurno je da je ženska seksualnost u društvu poput našeg u priličnoj meri nepoznanica.

Kada i kako će devojka u razvoju otkriti svoju seksualnost, masturbaciju i uopšte smisao intimnih odnosa, kod mnogih je prepušteno slučaju. Bez da se direktno upire prstom u medije ili ono što mnogi zovu „zapadnjačkim trendovima“, roditelje ili loše društvo, o neadekvatnom pristupu seksualnosti i nerazumevanju iste svedoče brojni seks video snimci mladih devojaka ili čak devojčica, i to čak sa više partnera.

Lingvističke "psiho" dilemice

Među opštom populacijom, bez obzira na godine, a često i nivo obrazovanja ili neke druge varijable, nije ništa neobično čuti:
-          „Psiholog aha, znači sad ćeš da me psihoanaliziraš“ ili
-          „Studiraš psihologiju.... znači ti ćeš da budeš psihijatar“ (hit).

Kako jedna definicija na Vukajliji opisuje psihologa: “Za laike ima sinonimno značenje sa astrolog, tarot, vidovljak, ganka sa pasuljem, ali odeveno u otmenijem ruhu. Čovek koji na osnovu tvog razgledanja izloga i načina trešenja pepela cigarete može da sazna kako razmišljaš”.

Primeri su bezbrojni, a nisu strani ni za one koji se obučavaju u ovoj profesiji. Kojoj?

Ljudi na različite načine percipiraju profesiju psihologa, u zavisnosti od svog iskustva – ličnog ili posrednog (filmovi, mediji, beletristika, glasine..), ali i zahvaljujući fleksibilnosti same nauke koja se vezuje uz različite primene. Ovde će biti samo razmotrene lingvističke dileme koje su čest izvor zabluda.

Suicide, not another Taboo

Book review: Tony White's Working with suicidal individuals

When is "enough is enough" for the human being? When suicide becomes a last resort? Is it the final consequence of depression, or of losing a job or loved one? Is it "the solution" only for the mentally disordered or addicts? Are those states the triggers or reasons? We tend to associate suicide with some important traumatic event or large emotions of dissatisfaction. But is this really so?

I did try to kill myself twice

Interview: Tony White, psychotherapist


"I have experiences in my life that I would keep private but this is not one of them. I see no difficulty in disclosing such a thing," says psychotherapist Tony White, author of the book Working with Suicidal Individuals, where he refers to his own suicide attempts as a teenager. What can influence suicide decisions, what can parents do, can one handle suicidal urges alone, what is essence without human can't survive and much more - he reveals in an exclusive interview withWAVE magazine

Psychology behind suicide

Hitler's, Virginia Woolf's and Sid Vicious's suicide notes

Hitler, Virginia Woolf and Sid Vicious have one thing in common. They all decided to end their life by committing suicide. Under surface we can discover different suicide decisions in their acts and different motives in such action. What is business like approach to making a suicide attempt? Is suicide a selfish act? How suicide pacts are made?

Kad je sreda petak je

Baka mi je juče ispričala jednu priču, koju su i njoj pričali. Recimo da je to neka narodna priča i da se verovatno može naći u više sličnih varijanti, no ipak pouka je jedinstvena.

Lečenje Šopenhauerom

Prikaz knjige

„Dvonošci imaju potrebu da se okupe oko vatre kako bi se ogrejali. Međutim, mogu se opeći ukoliko se previše zbiju“, pisao je Šopenahauer još u 19. veku. Međutim, kako filozofske ideje ipak nisu tek mrtvo slovo na papiru, ovakav način poimanja sveta oko sebe ne jenjava ni danas.

Kurt Cobain: I'm not gonna crack

Na današnji dan Kurt Cobain bi napunio 44 godine. Da li bi se do tada njegov talenat izlizao ili bi i mi dočekali da ga vidimo u Areni, na Exitu ili tako negde, teško je reći. Ono što je sigurno, to je da i dan danas Nirvana predstavlja sinonim za grunge, a Kurt Cobain sinonim za Nirvanu.

O kulturi - utisak iz jednog daha

Olivera Kovačević imala je večeras zanimljivu temu i goste. Jovan Ćirilov, Dušan Kovačević i Miodrag Zupanc. Kultura.
Pričalo se o kulturi u Srbiji. No, kao i obično, sam vizuelni identitet teme propraćen logoima Bitefa, Bemusa i Festa, najavljivao je još jednu temu o, ovog puta kulturi, u Beogradu.