When in Hurghada, do it with Meraki

HURGHADA TIPS & INDEPENDENT REVIEW OF THE MERAKI RESORT

Context: The review is based on circumstances of the second half of April 2019, by a well-travelled Belgrade-residing female in her 30s.

Disclaimer: This is not a sponsored post whatsoever.

One of the most convenient vacation options for a European in search for the sea&sun during non-summer months is certainly Hurghada, Egypt. Think of a relatively short direct flight, fair value for money and a good combination of resort-type of All Inclusive (AI) experience with stunning cultural and historical sites seeing.

In addition, once a small fishing village is very inviting re scuba diving and snorkeling with hundreds of species of fish in the coral reef ecosystem of the Red Sea. Finally, if in a country covered 90% with desert on either side of the Nile, it would be only natural to explore the Bedouin villages, ride a camel or drive a squad.

Diversity of possibilities offers a good chance for a stressless break and I took mine at the Meraki Resort – the 4-stars hotel from SunRise chain with (as they claim) the longest beach in the entire Red Sea area.

It was actually a no brainer choosing it, following warm recommendation of a close friend, but it also toped the list on Booking.com in terms of cost-ratings ratio.

EMOJI: primrose path or EQ booster?

I’ve found myself again resorting to usage of emoji outside of digital sphere (as if it’s just fine using it here by default). While I am clearly enthusiast when it comes to technology and digital context in general – it made me reflect on why we are doing such thing and in which ways such habits are changing our communications or if they simply reflect change that already took place in a more complex set of circumstances.

(Ne)rađanje, feminizam, statistike i polemike: šta je sve tu pogrešno

Zašto imanje dece nije samo "žensko pitanje"? Zašto ne mora uopšte da bude pitanje? Ko su partneri Srpkinja tridesetogodišnjakinja koje nedovoljno rađaju? Za koga je taj feminizam uopšte? I ko drma kavez tradicionalnih vrednosti porodice u Srbiji? Kao deo stava na skorašnju polemiku na liniji: autori Politike o rađanju i ženama - feministkinje ogrezle u hedonizam.

Napomena: ovaj tekstić nemojte shvatiti toliko ozbiljno jer ga je pisala feministkinja, aktivistkinja NVO sektora, borkinja, koja mnogo putuje, čita Peščanik i nema dodira sa realnošću običnih ljudi, uljuljkana u svoj privilegovan položaj iza svog Apple računara. (ok, Acer-a :D). Pročitajte pak linkovane tekstove drugih (i ovih i onih) ka određenju sopstvenog mišljenja.

Aktivno građanstvo: "Pljuni na svoju facu i postani čovek"

Kad uđeš u brzi voz u Nemačkoj, kontrolor/ka karte ti se obraća maltene pevajući, ljubazno, sa osmehom. Normalno, govori i engleski za nas koji ne znamo nemački. A da to nije samo robotsko ponašanje dokazuje i činjenica i da ti da da se voziš još par stanica, nekih 15min, koje ti karta ne predviđa: "This ticket looks perfectly good to me ;)".

Kad uđeš u autobus u Beogradu, neretko sam prisustvovala scenama da se kontrolor/ka ponaša kao da si mu/joj u najmanju ruku opsovao mater. Od krajnje neprimerenog rečnika, tonaliteta, do izostanka persiranja i jedne obične ljudskosti u ophođenju, nije mi jednom palo napamet da ustanem i branim ljudsko dostojanstvo sapu(a)tnika. Na ovom mestu uopšte nije bitno da li žrtva ima kartu, koje su životne muke kontrolora/ke i da li su obe strane ostvarile platu na vreme tog meseca. Bitno je opšteljudsko poštovanje i elementarna kultura komunikacije.

Ko je tu zbog koga

U LICE CENZURI!

Prenosim u celosti tekst kojim se pridružujem borbi za slobodu mišljenja i izražavanja u Srbiji, sa sve uvodom preuzetim sa bloga Dragane Đermanović koji takođe potpisujem od reči do reči.

Nije neophodno da imaš svoj blog da bi podržao/la #uLiceCenzuri. Možeš da postuješ tekst i kroz Fejsbuk, možeš da podeliš link, možeš da ispričaš sestri koja nije na Tviteru, dedi koji ne koristi internet, možeš svojim primerom i rečju dati doprinos ostvarivanju prava svih nas da (kritički) mislimo i to mišljenje izrazimo bez bojazni od odmazde, cenzure i ućutkivanja, jer na to imamo pravo i to je normalno! a nije normalno da "to tako mora kod nas". #ZbogLjudi, zbog sebe, zbog zemlje u kakvoj želiš da živiš.

Internet nema sluha za tišinu

Počela je predizborna tišina. Relativno.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, 48 sati pred izbore je zabranjena izborna propaganda. Ipak, 3 500 000 korisnika Fejsbuka i nekoliko stotina hiljada tviteraša/ica, može da se uveri da ovo ne važi na internetu.

Kako preživeti bez pažnje?

Teorija stroukova u doba Tvitera

“Hodaš ulicom. Ugledaš poznanika koji nailazi iz suprotnog smera. Kako prolazite jedno pored drugog, nasmešiš se i kažeš: ‘Lep dan!’. Tvoj poznanik ti uzvraća osmeh i odgovara: ‘Da, jeste’.

Ti i tvoj poznanik se upravo razmenili stroukove. Strouk se definiše kao osnovna jedinica pažnje/potvrde.

Svima nam je poznata ovakva vrsta razmene o kojoj obično i ne mislimo. No, prepostavimo da se ova scena odvijala malo drugačije. Kako se tvoj poznanik približava, nasmešiš se i kažeš: ’Lep dan!’. Tvoj poznanik ne odgovara ništa. On ili ona prolazi kao da i nisi tu. Kako bi se osećao/la?

Ukoliko si kao većina ljudi, bio bi iznenađen nedostatkom poznanikovog odgovora. Možda bi se zapitao: ‘Šta nije u redu?’.  Stroukovi su nam potrebni i osećamo se deprivirano ako ih ne dobijemo."

(Stewart, Joines, 1987)

#Utisak, #zene i tviter

Svi navodno znamo šta su predrasude i stereotipi (bar se nadam). Zapravo, znamo knjiške primere ili etničke, o kojima se obično najviše govori u ovom kontekstu. Neki drugi, sofisticiraniji i podmukliji deo su našeg svakodnevnog života i interpretacije realnosti, a da ih nismo ni svesni. Utiču na naše mišljenje, odluke i ponašanje i to često kontraproduktivno.

Psihoterapija i glasanje i kakve sad to ima veze

"Ako se nadamo nekoj značajnijoj terapijskoj promeni, moramo podstaći svoje pacijente da preuzmu odgovornost - to jest da shvate kako sami doprinose svojoj nesreći"

Irvin Jalom

Kontroverzna ženska seksualna fantazija.. pssst II deo

Otkud seksualno uzbuđenje u fantaziji o silovanju

Nema jedinstvenog tumačenja ove pojave i moguće je da kod različitih osoba i nisu isti pokretači ove fantazije. No, istraživači Critelli i Bivona (2008) napravili su sistematičan pristup teorijskom objašnjenju na osnovu dosadašnjih pretpostavki razlčitih stručnjaka:

Kontroverzna ženska seksualna fantazija... pssst I deo

Seksualne fantazije i sanjarenja kreću se u rangu od kratkih misli do detaljno razrađenih priča. I svi ih imamo. Njihovo postojanje više nije tabu. Štaviše neke od njih toliko su se integrisale u kategoriju „sasvim uobičajenog“ da više i ne izazivaju nikakvo iznenađenje, posebno kada je reč o muškim seksualnim fantazijama. Kada se radi o ženama mnogo toga je i dalje nepoznanica.

Štaviše, i ženska masturbacija je tema koja nije popularna u ženskom društvu i rezervisana je samo za intimne trenutke, iako se radi o nečemu što je poodavno trebalo da prestane da bude tabu. Šta onda ostaje za one još „neadekvatnije“ aktivnosti i misli, ako se negira nešto ovako uobičajeno i normalno. No, iako žene mnogo manje o tome govore (ili je bolja reč priznaju??), nepobitno je da seksualne fantazije nisu rezervisane samo za muškarce. Jedna od tih fantazija koja rasprostranjeno postoji a malo koja žena bi potvrdila da je ima (javno) jeste ona o silovanju. Da, baš tako.

A šta ti misliš o meni

Mišljenje drugih nam je bitno, ako ništa drugo ono stoga što smo socijalna bića. Posebno kada je u pitanju mišljenje i viđenje bliskih ljudi i-ili onih koje poštujemo i vrednujemo. Način na koji nas drugi vide često govori dosta o nama i slici koju šaljemo u svet. Nekada smo je svesni i autopercepcija se poklapa sa socijalnom percepcijom. Nekada nije tako. Evo jedne male vežbe (by James&Jongeward):

Za koga je volontiranje u kancelariji predsednika

Danas sam nabasala na ovogodišnji poziv za volontiranje u narodnoj kancelariji predsednika Srbije. Baš lepo. Zvuči korisno. Fino za CV. Prijavljivanje do 3. februara. Ali za koga?

O novogodišnjim čestitkama / About NY postcards

Iako je internet doneo mnogo toga dobrog i zaista umnogome olakšao čoveku štošta, unapredio i ubrzao komunikaciju i iako su pozitivne strane preovladale, ne mogu se a ne osvrnuti na jedan detalj ali nus-pojavu informatičke tehnologije u vreme novogodišnjeg praznovanja.

Kada sam ja bila mala (što i nije bilo tako davno), ljudi su još uvek u značajnom broju slali čestitke jedni drugima za novogodišnje praznike. Taj je običaj preživljavao i u vreme najveće nemaštine 90ih u mnogim domovima. Bila je radost ugledati poštara ili čestitke udenute u vrata, a posebno su bile drage one naslovljene na baš naše ime, iako upućene celoj porodici. Onda se poređaju na neko „pokazno“ mesto, ispod jelke recimo, ili kako je to kod nas bilo – na kaminu.

Zavisni poremećaj ličnosti ili "ne mogu sam(a)"

Govoreći o zavsnostima obično nam prvo pada na um narkomanija ili alkoholizam i poslednjih godina i internet. Kaže se "ne može bez droge, bez pića ili bez interneta". Mnogi su čak skloni da sebi pripišu laički govoreći i druge "zavisnosti" od različitih predmeta, preko preparata za negu tela, pa sve do sapunica (o čemu me je nedavno čak pitala i jedna novinarka). U svemu tome postoji i poezija i muzika posvećena zavisnostima. Iako može zvučati lirički, romantično ili dirljivo upravo neretko opevana zavisnost od drugih ljudi nije tek naivna nus-pojava međuljudskih odnosa. 

"Psihijatrija industrija smrti" ?

apropo istoimenog filma 

Psihijatrija je oduvek izazivala kontroverzne reakcije i komentare, zaziranja, osude i bivala obavijena velom magle. Tome je svakako umnogome doprineo medicinski model, kritikovan od strane antipsihijatrijskog pokreta, koji podrazumeva na izvestan način pasivnost pacijenta, submisivnost i "držanje u mraku". Magla je počela da se diže ali da je još uvek ima svedoči samo činjenica da i dalje ogroman broj ljudi ne pravi razliku između psihijatrije, psihologije i psihoterapije, te da ne zna šta se iza ovih reči krije. Danas psihoterapijski modaliteti mahom pretpostavljaju odnos u kome je klijent dobio veću moć i samim tim i odgovornost, nasuprot nekadašnjem medicinskom modelu. Tako da, iako se ne može poreći da razumevanje nije i dalje na zadovoljavajućem nivou i da je visok nivo predrasuda i dalje prisutan, daleko od toga da su postavke date u filmu "Psihijatrija industrija smrti" istinite.

Hromoterapija -pseudonauka ili samo nezapadnjačka

Hromoterapija ili kako se još naziva terapija bojama odnosi se na upotrebu boja i svetlosti u balansiranju psihičke, spiritualne, mentalne i emocionalne energije. Smatra se antičkom formom lečenja, koja verovatno datira od indijske prakse Ajurvede. Ipak, često se označava kao pseudonaučni ili alternativni medicinski metod.

RTS - jednake šanse za sve?

 U utorak, 15. novembra u Beogradu, nastavlja se konkurs RTS-a "Tražimo sto mladih stručnjaka za 21. vek". Čak 10 000 od 17 000 prijavljenih kandidata tada bi trebalo da polaže test opšte kulture i informisanosti. Ali da li su uslovi testiranja isti za sve?

Šta gledam, a šta vidim

Eksperiment „Nevidljiva gorila“ otkriva nam dve stvari: da propuštamo, ne registrujemo mnogo toga oko nas i da čak nismo ni svesni koliko toga prolazi mimo nas.

Tehnike persuazije

Svako od nas našao se je i svakog dana se nalazi u situaciji da od nekoga nešto traži ili je potrebno malo nagovaranja na neki poduhvat – bilo da je to “malo ohrabrivanja” prijateljice da pođe sa nama negde, ili nagovaranje profesora da nam da veću ocenu, ili su u ptanju odnosi roditelj-dete. Nekada to zovemo nagovaranje, nekada reklamiranje, lobiranje, zagovaranje, nekada su u pitanju benigne stvari svakodnevnog života, a persuazija može ići i do mnogo većih razmera i društveno šireg opsega. Često ni ne razmišljamo o svojim načinima persuazije kao posebnim tehnikama i metodama, već se služimo njima nesvesno i spontano. S druge strane u brojnim profesijama, one su razrađene do detalja i osnov su poslovanja. Evo jednog kratkog pregleda mogućih tehnika persuazije, od kojih ćete neke sigurno prepoznati i kod sebe. Neke mogu delovati naivno i sigurno je da ne "pale" uvek ili kod svakoga, no nije naodmet znati ih.

Persuazija - manipulacija ili "svi mi to radimo"

Da li je persuazija ubeđivanje ili prosto pomažemo drugima da nezavisno odluče da smo u pravu? :)

Odgovor na ovo pitanje verovatno leži u samom kontekstu, cilju i načinima kojima se služimo. Persuazija se svakako u prvim asocijacijama može vezati za advertajzing, politiku i vrlo često manipulaciju. Internet je zapravo prebukiran raznoraznim savetima, seminarima i knjigama koje su usmerene ka prodavcima, komercijalistima i onima u “piramida” marketingu, kako da što bolje i uspešnije prodaju svoj proizvod ili prošire svoju mrežu ljudskih resursa. Često smo i sami bili svedoci rogobatnih pokušaja persuazije u ovom smislu, ali ove poruke mogu biti i daleko sofisticiranije tako da i nismo svesni da utiču na promenu našeg ponašanja ili mišljenja.

Svetski dan mentalnog zdravlja: apel za investicijama

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra širom planete. Ova tradicija inicirana je 1992. godine od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO). U nekim zemljama deo je nedelje posvećene povećanju svesnosti o mentalnim bolestima.

Mentalno zdravlje se definiše kao stanje blagostanja u kome svaki pojedinac ostvaruje svoj potencijal, može da se nosi sa normalnim stresovima života, može da radi produktivno i plodonosno , i u stanju je da doprinosi svojoj zajednici (SZO).

Ovo je dan za globalnu edukaciju i zagovaranje mentalnog zdravlja. Trebalo bi da promoviše otvorenu diskusiju o mentalnim
poremećajima, ulaganjima u prevenciju, promociju i servise podrške, doprinoseći podizanju javne svesti o problemima mentalnog zdravlja. Ovogodišnja tema ovog dana, kako je SZO najavila je “Investiranje u mentalno zdravlje”, jer su, kako se smatra, finansijski i ljudski resursi alocirani za mentalno zdravlje neadekvatni, posebno u zemljama sa niskim dohotkom.

Činjenice:

Depresija je vodeći razlog onesposobljenosti širom sveta

33% zemalja nemaju budžet za mentalno zdravlje

1 od 4 ljudi će u nekom trenutku života biti pogođeno mentalnim poremećajem

Svakih 40 sekundi neko izvrši samoubistvo

4 od 5 ljudi sa mentalnim premećajem u zemljama u razvoju ne dobija lečenje

Skoro 50% svih mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine života

2.5 miliona smrti godišnje dogodi se zbog zloupotrebe alkohola

50 miliona ljudi širom sveta imaju epilepsiju

(Izvor: SZO)

Na ovaj problem osvrće se i naša Nacionalna strategija u oblasti mentalnog zdravlja i akcioni plan (usvojen na sednici Vlade od 19.01.2007. godine) gde se konstatuje da su mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja na drugom mestu najvećih zdravstvenih problema stanovništva (posle kardiovaskularnih poremećaja). Suprotno potrebama, stanje ljudskih (profesionalnih) resursa je sledeće: na 100.000 stanovnika ima 2.7 psihijatara, 9.93 neuropsihijatara, 2.3 psihologa, 1.57 socijanih radnika i 21.55 medicinskih sestara/tehničara.
Mentalno zdravlje je neodvojivi deo opšteg zdravlja i ljudsko pravo. Izgleda da se toga treba prisetiti češće, a ne samo 10. oktobra, ako uopšte i tada.
U našem gradu program u okviru kampanje “365 dana za mentalno zdravlje”, koju su pokrenuli Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Karitas Srbije i Karitas Italije, je sledeći (na istom linku dostupan je program i za druge gradove):

06.10.2011.
Od 11.00h:  Finalno sportsko takmičenja u šahu, stonom tenisu i pikadu (Služba za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, ul. Radnih brigada, br. 26, Niš)
- Svečano proglašenje pobednika, dodela nagrada
- Koktel
07.10.2011.  
Od 10.00 do 16.00h: Promocija mentalnog zdravlja i antistigma kampanja
- Park Svetog Save kod sata
- Obrenovićeva ulica, raskrsnica sa ulicom Nikole Pašića
Od 12.00h -  Aukcijska prodaja slika i radova pacijenta i terapeuta(Služba za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, ul. Radnih brigada, br. 26, Niš). Radovi se mogu razgledati od 11h.
10.10.2011.  
Centralno obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja
10.30h – Koktel dobrodošlice u Vili
11.00 - 12.00h – Organizovana poseta bolnici, obilazak Prinčeve vile i Odeljenja centralne psihosociorehabilitacije
12.00h – Muzičko-scenski program pacijenata (Dom kulture)


 

Bestseleri pop psihologije - a nisu za plažu

Neki podaci ukazuju da self-help knjige, knjige iz popularne psihologije i uopšte one koje se obraćaju čovekovim psihološkim sposobnostima, motivaciji, komunikaciji, vezama itd. čine 10% svih bestselera, koji ne spadaju u fikciju. Ponekad se i ove kategorije različito odvajaju i klasifikuju ali im je zajedničko istraživanje unutrašnjih resursa čoveka. Zasigurno da je u mnogima od njih ova nauka pojednostavljena, da se bazične ideje često ponavljaju ili da se nude instant rešenja za sve probleme. Sa druge strane postoje i one koje itekako vredi pročitati što su i učinili milioni ljudi širom sveta, a neke od njih obrađuju se i na raznim studijskim grupama.

Žene u politici kroz naočare stereotipa

Muško-ženski odnosi reflektuju se i kroz doživljaj tradicionalno muških profesija, a jedna od njih je i bavljenje politikom. Na možda ne toliko očigledne načine, kao kad je reč o zastupljenosti žena među donosiocima odluka i vladajućim telima, ovi stereotipi postoje i u medijskom prikazu žena koje se bave politikom, i to i u visoko razvijenim zemljama sa dugogodišnjom tradicijom demokratije. Suvišno je govoriti o tome koliko je za ovu specifičnu profesiju medijski pristup značajan, u odnosu na neke druge, koje nemaju taj segment eksponiranja u svojoj suštini.

Šta se devojčicama poručuje kroz junakinje Diznijevih crtaća?

Mnogi/e  od nas odrasli/e su na Diznijevim crtaćima, od kojih su većina adaptirane klasične bajke poznate širom planete. I iz njih smo učili/e.

U ovom kontekstu već se govorilo o uticaju zabluda i fatalističkih shvatanja ljubavi, kao i o instituciji “živeli su srećno do kraja života” (a ni pomena o pranju sudova, kreditima, preljubama i drugim raznovrsnostima bračne zajednice..), što konsekventno dovodi do implementiranja uverenja koja mogu toksično uticati in a naš sopstveni život.

Međutim, kada je reč o ovim popularnim bajkama, gde su neke u Diznijevoj interpretaciji prilagođene da imaju srećan kraj (čitaj brak) iako to nije bila prevashodna autorova namera (kao na primer Mala sirena) ili gde rekonstruišu istoriju (na primer Pokahontas), usvajali smo i potvrđivali i rodne uloge.

U ćorsokaku socijalne anksioznosti

Ljudi neretko izveštavaju o raznim situacijama u kojima im je neprijatno, stide se, osećaju „neku vrstu straha“ ili ih izbegavaju da bi izbegli neprijatna osećanja.

Bukovski ili da li patnja uslovljava umetnost

Na današnji dan rođen je Čarls Bukovski. Misiliti o tome u širem luku otkačinje pitanje da li su patnja, ludila, devijacije, ružna iskustva, detinjstvo koje nije detinjstvo i zloupotreba supstanci zaista pogon za umetnost koja će ostaviti traga...

Spoljašnji izgled nije za potcenjivanje

Iako unutrašnje vrednosti i ono što čovek radi u životu, kao i stavovi, ponašanje i različiti drugi kvaliteti, nose prevagu nad spoljašnjošću dugoročno gledano, ne možemo se zavaravati da i “fasada” ne utiče na tokove u našem životu.

Zapravo, ta “fasada” i jeste ono što prvo opažamo pri prvom kontaktu sa ljudima. Počevši od klasičnih stereotipa i predrasuda o visokom čelu (pamet), malim ušima (niži IQ), kratkoj suknji a velikom dekolteu (promiskuitet), naš spoljašnji izgled nesumnjivo šalje poruku u svet o nama, bez obzira na potencijalne načine tumačenja. Svoje prve zaključke o ljudima izvlačimo na osnovu spoljašnjeg izgleda, uključujući i fizičke karakteristike i ono što osoba demonstrira svojom odećom i drugim asesoarima. Vrlo često te prve impresije odrediće dalji tok komunikacije koliko god to možda nekad izgledalo nepravedno.

ABC prokrastinacije

Dakle, oko samog termina – prokrastinacija – nema mnogo nedoumica, tj. svi se slažu da je negde reč o nepotrebnom i iracionalnom odlaganju obaveza i aktivnosti. 

Iako se ovo obično povezuje sa slabim veštinama organizovanja vremena, između ostalog, navodi se da uzrok možemo tražiti i u autoritarnom roditeljskom stilu. Tumačenje sugeriše da su osobe koje imaju stroge, kontrolišuće očeve sprečene da razviju sposobnost da regulišu sebe, od internalizovanja sopstvenih namera do učenja kako da ih izvrše. Smatra se još, s tim u vezi, da prokrastinacija može biti forma pobune u takvim okolnostima.

Zablude i istine o ADHD

Oko ADHD postoje brojne polemike, nagađanja i tumačenja. Neki vrlo česti mitovi su:

1. ADHD (attention deficit hiperactivity disorder) je samo izgovor za lenju, neposlušnu i bezobaznu decu.
Iako sa jedne strane, hiperaktivnost po sebi, odnosno tip “nemirnog, neposlušnog đaka” ne znači automatski i poremećaj, ADHD nije fikcija i bez adekvatnog tretmana može imati značajne posledice. ADD (attention deficit disorder) i ADHD (attention deficit hyperactivity disorder) prevode se na srpski kao poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti, odnosno postoje tri tipa (sa, bez i kombinovani). Dakle, osnovna razlika je u (ne)postojanju simptoma hiperaktivnosti, što znači da osoba sa deficitom pažnje nije nužno hiperaktivna. Što opet znači da isključivo zbog pojačane energičnosti nećemo nekome “zalepiti dijagnozu”. No ipak, kod onih kod kojih ovi simptomi postoje govori se o neurobiološkoj osnovi, te dakle nema mesta kategorisanju deteta kao nevaspitanog i hirovitog.

Seksualnost i glad za potvrdama

Kada se govori o ženskom promiskuitetu, obično se kaže da je u pitanju nešto što nije ok u suštini i u smislu socijalne poželjnosti a i u smislu emocionalne dobrobiti za tu osobu. Nagađa se još da „krivca“ treba tražiti u feminističkoj propagandi, seksualnoj zavisnosti i koječemu. Kaže se da je žensko telo hram koji treba čuvati, na šta bi neka žena mogla odgovoriti i – „ok, a tvoje telo nije hram? Treba li i ja tebi da brojim poklonike?“. Bilo da je u pitanju patrijahalna zaostavština, biologija, uticaj medija ili nešto drugo, sigurno je da je ženska seksualnost u društvu poput našeg u priličnoj meri nepoznanica.

Kada i kako će devojka u razvoju otkriti svoju seksualnost, masturbaciju i uopšte smisao intimnih odnosa, kod mnogih je prepušteno slučaju. Bez da se direktno upire prstom u medije ili ono što mnogi zovu „zapadnjačkim trendovima“, roditelje ili loše društvo, o neadekvatnom pristupu seksualnosti i nerazumevanju iste svedoče brojni seks video snimci mladih devojaka ili čak devojčica, i to čak sa više partnera.

Lingvističke "psiho" dilemice

Među opštom populacijom, bez obzira na godine, a često i nivo obrazovanja ili neke druge varijable, nije ništa neobično čuti:
-          „Psiholog aha, znači sad ćeš da me psihoanaliziraš“ ili
-          „Studiraš psihologiju.... znači ti ćeš da budeš psihijatar“ (hit).

Kako jedna definicija na Vukajliji opisuje psihologa: “Za laike ima sinonimno značenje sa astrolog, tarot, vidovljak, ganka sa pasuljem, ali odeveno u otmenijem ruhu. Čovek koji na osnovu tvog razgledanja izloga i načina trešenja pepela cigarete može da sazna kako razmišljaš”.

Primeri su bezbrojni, a nisu strani ni za one koji se obučavaju u ovoj profesiji. Kojoj?

Ljudi na različite načine percipiraju profesiju psihologa, u zavisnosti od svog iskustva – ličnog ili posrednog (filmovi, mediji, beletristika, glasine..), ali i zahvaljujući fleksibilnosti same nauke koja se vezuje uz različite primene. Ovde će biti samo razmotrene lingvističke dileme koje su čest izvor zabluda.

Suicide, not another Taboo

Book review: Tony White's Working with suicidal individuals

When is "enough is enough" for the human being? When suicide becomes a last resort? Is it the final consequence of depression, or of losing a job or loved one? Is it "the solution" only for the mentally disordered or addicts? Are those states the triggers or reasons? We tend to associate suicide with some important traumatic event or large emotions of dissatisfaction. But is this really so?

I did try to kill myself twice

Interview: Tony White, psychotherapist


"I have experiences in my life that I would keep private but this is not one of them. I see no difficulty in disclosing such a thing," says psychotherapist Tony White, author of the book Working with Suicidal Individuals, where he refers to his own suicide attempts as a teenager. What can influence suicide decisions, what can parents do, can one handle suicidal urges alone, what is essence without human can't survive and much more - he reveals in an exclusive interview withWAVE magazine

Psychology behind suicide

Hitler's, Virginia Woolf's and Sid Vicious's suicide notes

Hitler, Virginia Woolf and Sid Vicious have one thing in common. They all decided to end their life by committing suicide. Under surface we can discover different suicide decisions in their acts and different motives in such action. What is business like approach to making a suicide attempt? Is suicide a selfish act? How suicide pacts are made?

Kad je sreda petak je

Baka mi je juče ispričala jednu priču, koju su i njoj pričali. Recimo da je to neka narodna priča i da se verovatno može naći u više sličnih varijanti, no ipak pouka je jedinstvena.

Lečenje Šopenhauerom

Prikaz knjige

„Dvonošci imaju potrebu da se okupe oko vatre kako bi se ogrejali. Međutim, mogu se opeći ukoliko se previše zbiju“, pisao je Šopenahauer još u 19. veku. Međutim, kako filozofske ideje ipak nisu tek mrtvo slovo na papiru, ovakav način poimanja sveta oko sebe ne jenjava ni danas.

Kurt Cobain: I'm not gonna crack

Na današnji dan Kurt Cobain bi napunio 44 godine. Da li bi se do tada njegov talenat izlizao ili bi i mi dočekali da ga vidimo u Areni, na Exitu ili tako negde, teško je reći. Ono što je sigurno, to je da i dan danas Nirvana predstavlja sinonim za grunge, a Kurt Cobain sinonim za Nirvanu.

O kulturi - utisak iz jednog daha

Olivera Kovačević imala je večeras zanimljivu temu i goste. Jovan Ćirilov, Dušan Kovačević i Miodrag Zupanc. Kultura.
Pričalo se o kulturi u Srbiji. No, kao i obično, sam vizuelni identitet teme propraćen logoima Bitefa, Bemusa i Festa, najavljivao je još jednu temu o, ovog puta kulturi, u Beogradu.

Ko čeka, taj dočeka

Ko čeka, taj dočeka. I tako ja konačno dočekah da odem na koncert Darka Rundeka. Čoveka uz čiju sam muziku rasla.. i valjda odrasla. Mislim, bilo je svega uz njegovu muziku, što jes jes.

Are Balkan women more promiscuous?

It’s official: more women are approaching men in the dating stakes and a recent book in Serbia reveals a more liberal attitude. So is the Balkan woman moving towards a western, less conservative European model? We hear from Balkan guys and girls

focus

Da li je sve isto, samo njega nema? / Is everything the same, only he is gone?

Deset godina od petog oktobra

Da li je sve isto, samo njega nema?

Kako pokazuju ispitivanja javnog mnjenja i jednoglasno prenose brojni mediji, čini se da narod nema utisak da se zaista i pitao u protekloj deceniji, da su post-Miloševićevske promene percipirane drugačije i da su očekivanja o boljitku u neku ruku izneverena. A možda su i devedesete duboko pohranjene i ljudi, opijeni predizbornim obećanjima i svetlom budućnošću, ne mogu da se sete da im je tada bilo gore, ako je za utehu

Reci ne nasilju

Agresija i mladi

RECI NE NASILJU

Često ne prođe dan, a da u naslovima ili u vestima ne čujemo za neki novi čin nasilja, prebijanje, ili verbalni napad. Svedoci smo široke “lepeze” nasilja - od primera koji daju poslanici u skupštini, medijski najeksploatisanijeg slučaja Brisa Tatona, do pojave tuča i maltretiranja, čak, i među osnovcima,. Nad našim društvom se obavija pozamašan oblak netrpeljivosti i neartikulisane agresivnosti. U svakodnevnom životu, tako, mnogi ne znaju na koji način da odgovore na agresiju, koja ne mora biti uvek fizičko nasilje, već je često suptilna i pasivna. Nažalost, odgovor često bude „oko za oko, zub za zub“.

Mi čitamo, bre

 Čitalačke navike

 Mi čitamo, bre

 U XXI veku - digitalnoj eri Fejsbuka, mobilnih telefona, torrenta, zaostavštine lake zabave devedesetih, automobila od preko 2000 kubika (ili pretenzija ka njima) i ostalih tehničkih pomagala izmišljenih upravo radi uštede vremena, ipak se neretko kaže kako se živi brzo, kako se nema vremena. U tom svetlu, od prosečnog mladog čoveka nije čudo da izvrne očima na onu Andrićevu kako ostati ravnodušan prema knjizi znači lakomisleno osiromašiti svoj život, a recitovanje poezije ili ne daj bože pisanje iste najčešće bi takvog nesrećnika povezivalo sa gej aspiracijama. 

Biti žena i novinar u Turskoj / Being a woman and a journalist in Turkey

Intervju: Frederike Geerdink, novinarka

Biti žena i novinar u Turskoj

U poređenju sa Turskom, Holandija je dosadna. I mala je.  U Holandiji je populacija starija i sve je na svome, razvijena je na neki način. U Turskoj je populacija mlada, privreda se razvija, proces demokratizacije traje, toliko toga se dešava što je veoma važno. Osećala sam da moram otići tamo gde su prave teme

Ja sam još uvek OK, ti si još uvek OK / I'm still OK, you're still OK

Sto godina od rođenja Erika Berna, osnivača transakcione analize

Ja sam još uvek OK, ti si još uvek OK

Progonilac, Žrtva i Spasilac, Ego stanja, Roditelji-Odrasli-Dete, životni skript i reketiranje samo su neki od pojmova koje mnogi ljudi koriste ne znajući da potiču iz transakcione analize. Danas, ceo vek nakon rođenja osnivača ove uticajne psihološke teorije i dalje raste interesovanje za njene koncepte, jer ljudi i dalje žele da se emocionalno opismene, da bolje žive i razumeju sebe i druge, a ovaj razumljivi pristup to obezbeđuje onima koji su spremni da zavire u sebe

Transakciona analiza - dobra za svakoga / Transactional Analysis - good for everyone

 Intervju: Zoran Milivojević, transakcioni analitičar

Transakciona analiza - dobra za svakoga

Pojedinac, nažalost, u kapitalizmu mora sam da se pobrine za mnoge stvari u životu, pa i za to kako će se osećati. Ali ljudi sve više razumeju važnost emocionalne i socijalne inteligencije u društvenom životu i u budućnosti će prihvatiti i shvatiti da moraju da budu emocionalno pismeni

Koju igru igraš? / Games people play

Razumevanje ljudskog ponašanja

Koju igru igraš?

Transakciona analiza je racionalni pristup razumevanju ponašanja, koji je baziran na pretpostavci da svako može da nauči da poštuje sebe, da misli za sebe, donosi sopstvene odluke, ispoljava svoja osećanja. Njeni principi mogu se primeniti na poslu, kod kuće, u učionici, u susedstvu - gde god imamo posla sa ljudima - Muriel James & Dorothy Jongeward, Životni pobednik

Berlin – vanserijska inspiracija

Studijsko putovanje u Berlin – « Dobrodošli u EU », FES

Pre par godina politika me ni najmanje nije zanimala. U godinama pre toga znali smo da je Milošević negativac i da se pred drugaricom čiji je otac SPS-ovac ne pušta ona Čorbina kaseta sa « Baba Julom », « Diktatorom » i « Decu ti neću oprostiti ». Imali smo bedževe « Šetačica protest 96/97 », a kasnije smo lepili pesnice « Otpora » po klupama i sveskama. Čini mi se da mnogima nije bilo jasno kako Vuk Drašković nije postao predsednik, a verujem da su mnogi i saosećali. Ipak, bilo je lako, jer je kao u knjigama za decu postojala crno-bela slika. Jedni su loši, drugi su dobri i izbor je lak. Tada nismo imali pravo glasa, a znali smo za koji tim navijamo. Danas kad ga imamo dvoumimo se treba li ići na utakmicu.

Čovek je sam sebe sjebao

Iako se čovek rađa u zajednici i prevashodno je socijalno biće, jedna od važnijih stvari za emocionalnu stabilnost je kapacitet da se bude sam. 

Muškarci ne vole grabljivice

Intervju: Simonida Milojković, autorka bestselera “Grabljivica”

Jednom kada su žene počele da menjaju svoju poziciju u društvu i izborile svoju nezavisnost imogućnost da glasaju i rade, njihova uloga domaćice počinje da se preispituje i nastupa novi korak u evoluciji muško – ženskih odnosa. Međutim, ove promene su se dogodile u dovoljno kratkom vremenskom periodu a nije svako i svugde siguran da li je biti lovac uloga i dalje rezervisana samo za muškarca.

Nothing is impossible

Kralj soula na Nišvilu

Masivni kralj soula Solomon Burke sinoć je svojim fantastičnim nastupom na Nišvillu pokazao da s pravom nosi ovu titulu i opravdao tron na kojem sedi.

Došapnuti šamar

I baš kad smo zaboravili da tako nešto postoji ono nailazi i svom silinom nas podsećajući za šta vredi ovaj život. Nije da smo se prestali nadati. Samo smo zaboravili.

Čist račun, duga ljubav

Šta se dešava sa ljudima koje ostavimo za sobom? Ili koji nas ostave za sobom? Kako se nastavi život, da li možemo izbrisati prošlost, želimo li? Kako zadržati sećanje a kako ga ne projektovati u sadašnjost? Gde nestaju sva osećanja? Kako se gube u prostoru i vremenu, kuda lutaju ili su samo dobro ušuškana i potisnuta negde izvan domena duše, dok ona ne vrisne "dosta"!?

Don’t look a Turk straight in the eyes

Don’t look a Turk straight in the eyes

Generalizations  about nations are usually exaggerated and often inapplicable to an individual, but that does not prevent us from being under their influence.

How can New Media be used to stimulate the public debate on EU Enlargement?

How can New Media be used to stimulate the public debate on EU Enlargement?

presentation by Milena Stosic & Debora Miranda

Closing conference EYJA 2010

May 2010, Istanbul, Turkey

New Media presentation

They enlarged their vision

Winning reports “Enlarge your vision” European young journalist award 2010

Quotes

Choice by Milena Stošić

The `European way of life` is when, in an Italian restaurant in Estonia, speaking English I can invite a Finnish girl that I met in Greece, to come to Croatia. That is how I view the EU.

Greece is writing European history all over again – Miho Dobrašin

Young Journalists on EU Enlargement

The European Young Journalist Award Alumni Project

The EYJA 2009 Winners trip to Berlin was a great opportunity for European Young Journalists to start developing a network idea. Only a few months after each one of us returned to his/her home country, the exchange of e-mails regarding the EYJA 2010 edition started – and doesn’t seem to have an end. Since then, ideas coming from Chicago to Serbia have come to build a challenging and extremely interesting project. As former winners of the European Young Journalist Award, we are very keen to develop a network of young journalists from our wide Europe. Join us!

I enjoy writing about the European Union

Interview: Ivan Radak, Serbian winner of the European Young Journalist Award 2010

When you hear in public about the EU or European banks granting certain resources to Serbia, it usually means money allotted to large state projects, such as roads, bridges, reforms or the budget, and, reasonably so, great attention is paid to that. I wanted to show the readers that the money gets to the so-called ordinary people, that is, that the projects concerning their immediate surroundings are being financed

Ko nije tučen, nije naučen?

O fizičkoj kazni i vaspitanju

Zagovarači „odgoja bez batina“ često svoj stav argumentuju time da su roditelji modeli ponašanja, te da deca kasnije kao odrasli ljudi nastavljaju obrazac agresivnosti i nasilništva ako su isto doživljavala u porodici. I ta teza je donekle u redu, ako se ima u vidu šta je tačno nasilničko ponašanje, ali obično se interpretacija ove teze pretvara u vaspitanje koje stvara razmaženu decu, bez naučenih granica i neosujećenih želja

Ravnopravnost polova kao jedan od prioriteta/Gender equality as one of priorities

by Milena

Španija predsedava EU

Ravnopravnost polova kao jedan od prioriteta

Očigledne razlike u zaradi, rasprava o porodiljskom odsustvu, ravnoteža u donošenju odluka, nasilje zasnovano na razlici među polovima, predrasude i stereotipi. Prošlo je 30 godina od usvajanja Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, ali činjenično stanje često pokazuje da je teorija još uvek daleko od stvarnog života

Transakciona analiza - 1 - O emocijama

Literatura: "Ako bi ti rekli da mozes ponovo da biras"

O emocijama

Sta je uopste emocija? Najpre je potrebno da se desi neka promena, neki dogadjaj. Mi je opazimo. Ali ona mora da ima vaznost za nas da bi izazvala emociju. Sledi misao. A onda tek emocija, koju prati telesna reakcija, svest o toj emociji i sta ju je izazvalo. Javlja se spontano. Zatim sledi reakcija, motorna ili misaona. Dakle, emocija je nasa adaptivna reakcija na neko zbivanje....

Kad je reč o rečima...

Čitala sam jedan blog maločas. Autor je iziritiran stanjem srpskog jezika i manifestacijom istog na televizijama. Na teLEvizijama ili teleVIzijama pita se on, tj. kritikuje spikere koji se služe prvim primerom akcentovanja ove reči i još nekih drugih.

Koliko je mojoj malenkosti poznato gore pomenuti primer tretiran je ranije kao dublet, da bi danas ipak akcentovanje prvog sloga bilo označeno kao "ispravno". Suštinski, malo je onih koji mogu pouzdano garantovati kad je reč o ispravnom akcentovanju, pa makar im to bio i životni poziv. Činjenica je ipak da je autor pomenutog bloga u pravu. Svakodnevno čujemo na tv-u gomilu reči kod kojih nam nešto ne štima. Nema sumnje. Da ne pominjem ono što i vidmo, one suvišne i sugestibilne facijalne gestikulacije spikera. No, kad je reč o rečima...

Tuga je ok, depresija nije

Istraživanja pokazuju da zimske hladnoće, praznični računi, teško ostvarive novogodišnje odluke, kao i ponovno suočavanje sa poslom nakon perioda prazničenja, obeležavaju mesec januar kao plodno tle za “otkačinjanje” depresija. Međutim, neraspoloženje i tugovanje ne znače nužno depresiju. A i depresija ima leka, za onog ko ga traži.

Ti samo stavi vrč na stol

Ne, nije nista bilo...

a ipak..

uvek si sa mnom

..a ipak je čovek sam kao nosorog

Zamišljam kako nemam prava na svoj život. Tad mi ne bi bilo žao zbog svih stvari i stvarčica zbog kojih mi jeste, sada kada mislim da sam sama gospodar svojih postupaka i odluka. Ne, ne govorim o sudbini... Ne verujem u sudbinu sem kad opravdavam nešto što je krenulo po zlu. Ne može li čovek da bude zadovoljan sam sa sobom, ako je zapravo već prepušten sam sebi u onome što zovu životom? Ne mogu li ljudi pronaći hranu za svoju dušu upravo u sebi samima ili to uvek mora da donosi neko drugi ili nešto drugo? Ne može li se biti ispunjen i malim? Ili mi svi uvek tražimo više ili samo ja?

Šta je lepo?

Tuširati se toplom vodom bezgranično dugo, dugo kao da nikad neće prestati da bude topla. Gaziti suvo, ali ono baš suvo lišće i osluškivati zvuke ispod stopala. Odgledati dobar film koji nema srećan kraj. Voštanim bojicama švrljati po zidu... Jesti čokoladu. Gladiti sopstvenu kožu namazanu bebi uljem. Pevati pred ogledalom fantastične pesme zamišljajući da smo neka poznata ličnost. Mirisati otvorenu bočicu laka za nokte. Spavati. Sanjati ljubav.

Malo je stvari koje su same po sebi prijatne, a da može da ih radi samo jedna osoba.

Slomiti tanjir samo jer nam se to može. Biti promiskuitetan. Voziti daleko brže od propisane brzine. Biti u pravu. Prekrstiti noge ka Šeron Stoun u Niskim strastima. Smejati se slabostima ljudskog tela i mediokritetskim razmišljanjima, sve uz klimanje glavom. Pustiti do maximuma najagresivniju moguću muziku u stanu i misliti o komšijskim izrazima lica. Gledati stare fotografije. Rasformirati bateriju da vidimo šta ima unutra. Bacati petrde sa prozora. Otplivati daleko.

Na kraju se umoriti i potražiti društvo nekog sličnog. Ništa nije tako lepo ili zabavno kad smo sami, kao što je kad smo dvoje. A ipak je čovek sam kao nosorog. Kako izmiriti ove kontradiktornosti?...

Devojka i Čarobnjak

A onda se Devojka probudila tužnija nego ikad.

Svi snovi su bili tužni, a najtužniji su bili oni koji su bili srećni.

Imala je povez na oku u koje je upala zvezda padalica.

Odlučno je želela da upozna ostala Božija bića, da dodirne smolu na drveću, udahne vazduh posle kiše, da odgleda pomaljanje sunca, ostavi tragove u pesku i utone u znoj svog ljubavnika.

Tragala je za Čarobnjakom koji bi je oslobodio poveza sa usnulog oka.

U snu je uvek iz planina izranjala tišina. Dim je ulazio u nozdrve, led se uvlačio u kosti. Čarobnjak je u nepomućenoj nirvani pio vino kraj vatre.

’’Kako se usuđuješ remetiti moj mir zbog takve sitnice!’’, odjeknuo je gromki njegov bas.

Devojku je omamila sva moć gravitacije. Stavila je glavu među šake i oseti potrebu da plače. U taj mah otkri povez na oba oka.

A onda je Devojka utonula u san sa pomirljivošću stogodišnje patnje.

Sledovanje ili hedonizam ili sta, ko, ja ?

Zajebano li je biti covek ! Zajebano li je biti covek ! Ah !  Sa svim tim procesima u mozgu i organizmu, sa svim tim  ciljevima  i  nadama,  sa planovima i zeljama... Kako bila lakse bilo kad bi imali samo motiv gladi i zedji i da nam je jasno definisam smisao postojanja. Ovako se svi mi nesto pitamo a tek oni sto pisuuuuuu ah davezi :p Sve se nesto koprcamo protiv sebe i svoje prirode. Prvi primer je zena sto je zapela da bude jednaka s muskarcima - oce pa oce i to ti je ! E pa prc - nece moci kaze bog i kaze priroda i kaze telo i mozak - nece moci suznju ti da budes drugo do suzanj svog postojanja! Moje saucesce. Sve mi kao nesto imamo planove za buducnost, ucimo neke skole, hocemo pareeeee i ljuuubaaaaaaaav i sveeee ocemo. i cini nam se da smo skromni. Ocemo ono sto nam sleduje, jel da? A sto bi to bilo tako bas? Pa mi smo to zasluzili ! Aha, stvarno...? A ko meri te zasluge ateisti na primer? t i s i n a..... Sa jedne strane posotje teorije po tipu da je sve energija, pa i nase misli, i da stoga treba da tezimo da budu pozitivne. Mozda je to malo vise i autosugestija al ajd nek im bude. Fino. A s druge strane uzmimo recimo da smo okupirani tip sto se tice afektivne vezanosti, borili smo se za ljubav i paznju majke, lepljivi smo, mnogo investiramo u emocionalne veze i ono dramatiziramo i svesni smo problema. A onda bum ! Ta nauka ti kaze da ne moz to da promenis, ne moz sebe da promenis ! Wow, koji fatalizam.... Da li ste znali da je cak 80% nasih misli negativno??? A da covek samo 8% u proseku svog vremena se bavi mislima o sebi. Zasto? Jer su po pravilu opterecujuce i neprijatne. Nas ceo sistem je sistem izbegavanja neprijatnosti i smisljanja nacina kako da dozivimo bar trunku zadovoljstva (ako pricamo o dugorocnim ciljevima, a pricam ja :p). Nas smisao je filogenetski gledano opstanak ! I sta sad, ja idem u skolu, placem, perem sudove, lovim muza, radjam decu i pletem vunene carape jer je to deo mog opstankaaa ej ! A s druge strane imam mozak koji smatra da je to mnogo trivijalan smisao postojanja.... I ovo sve sto sam napisala je ko da sam samo u jednoj recenici rekla ko je stariji kokoska ili jaje...eto takva je poenta ovog bloga.... Al eto apsurdni smo i smesni u svojoj apsurdnosti ali je ovaj unos ipak logican u datim okolnostima :p
Do sledece pesimisticke epizode ... pozdrav :)

Još jedno jutro uz kafu

Najveći je strah od samoće kažu, od svih socijalnih strahova koji su pak najčešće fobije. Čovek je društveno biće, ponavlja sociologija. Zamisli kako si stara i sediš sama u svom malenom stanu sa mačkama, hraniš ih, maziš, čuju se njihovi zvuci. I to je neka zamena. Ipak su bar živa bića.... Pri pomisli na takvu sliku asociraš neki ustajali miris i neku braon haljinu, iako je to boja koju mrziš, boja jeseni i gašenja. Prođe te jeza pri pomisli na takvu stvar. Neželiš da ostaneš sam bez igde ikoga. Da nemaš za koga da kuvaš, kome da pleteš, da pričaš priče za laku noć i pevušiš tiho neke uspavanke iz tvoje mladosti. Da nemaš na koga da podvikneš ili koga da požuruješ d austane jer će zakasniti u školu. Da nemaš kome da ostaviš rezervni ključ od stana, kome da staviš glavu u krilo, kome da šapćeš nevaljale reči. Plašiš se. I odmahuješ glavom terajući tu misao što dalje, sve do nekog drugog. jer samoća se dešava, kao i najgore boleštine, uvek nekom drugom, nekim starim babama koje su bile loše prema svojoj deci, nekim večnim neženjama koji su bankrotirali, nekim Ciganima, nekim ženama, nekom drugom zaboga!

Opet si tu. Čuješ kako vrije voda za kafu. Nećeš odmah da zapališ cigaretu, pošto bi volela da manje pušiš a kafa je još jako topla. Čekaš da se malo ohladi. Vrlo često se ohladi previše pa ipak samo pušiš, jer ne voliš je hladnu. Vrlo često požuriš pa opečeš jezik, ili zaključiš da si zaboravila da dodaš šećera ili da si dodala previše i odustaješ od kafe, te ipak samo pušiš. Pada ti napamet da ti ne ide da ljudski popoješ kafu, kao što ti ne ide da je ljudski popiješ sa nekim svakog jutra. Jedan je bio prevruć, drugi se ohladio. Vrlo često su bili bitange ili nažalost nisu pušili. A ti ipak ne bi htela ostati sama, zar ne? Hoćeš li ipak isprazniti šolju samo da bi stigla do taloga ili ćeš se i dalje nadati jutru savršenog napitka?

Nemaš više vremena za mozganje o kafi. Naglim pokretom se okrećeš ka njoj i sledećeg momenta braon boja ti se razliva po pidžami. Ma jebeš i kafu i semantičke generalizacije! Imaš ti pametnijeg posla u životu! Na primer da ne razmišljaš o sebi. I odlaziš u još jedan braon dan....

Autopercepcija

Nekad prosto moras da se povuces.
Da ono sto zelis zamenis onim kako je.
To se zove realnost.
Da shvatis da kad pesme govore o letenju to nije bukvalno.
Nekad prosto moras da kosristis neke reci,
kao na primer rec morati.
Jer doista nista se ne mora sem da se umre.
Al moras da kazes da moras da primoras sebe na preispitivanje.
I ako ti to pomaze, samo napred, mila.
I ako ces se tako zastiti, zelim ti blage vetrove.
I ako lazes sebe, pa to je tvoja stvar zaboga!
Samo napred.
Kazu da uvek neki unutrasnji glasic usmerava
....ako dobro slusamo.
Ako ne slusamo.... e onda nista.
Onda moramo.

Once upon a time in a project show..

Bežim od stvarnosti. Hvatam trenutak tvog toplotnog zračenja. Bilo bi lepo da postojiš. Ti ubico... A šta sam ja? Čujem da letiš krševitim predelima, da siluješ galebice i ribe izbacuješ na suvo. Glasom slavuja, zavodljivošću sirena ti survavaš sa strmoglavih litica. Tvoja bela nit prekida se na korak od mog dlana. Sakupljam gelere da bi pronašla tvoj put, a za tobom ostaje samo miris superiornosti i samovažnosti. A ko sam ja? Ja samo sanjam posmatrajući široke predele peščanih dina gde je tvoje korake obrisao vetar i morska so se nataložila pri naletima besnih talasa, nemoćnim za tvoje telo. Sećam se kako ta ista so ume da peče na način koliko prijatan, toliko i neprijatan, ali taj osećaj je jedinstven jer ja volim da osećam, a to je već nešto. Naši su jezici različiti, kao i naši svetovi, a ja ipak razumem vrištanja u tvojoj glavi.
Kad je mesec pun, tečnost u mom telu ponaša se kao ovo more pred mojim usnulim očima i priča mi kako je to za čim tragam daleko.To veličanstveno vodeno prostranstvo luta od obale do obale, tražeći bele kamičke koje si ostavljao za sobom. Ali, oni poput kameleona menjaju svoju boju, prilagođavajući se okolini i ja ih više ne prepoznajem. A za sve to, ti si kriv! Jer ti se prikazuješ samo kad ti to želiš, uvek ti biraš oružje, naravno ja dižem belu zastavu i iznova krug otpočinje. Moj lični identitet podsmešljivo iskače povremeno iz svoje zasede, dobacujući mi:“traži, traži, traži i nađi me!“
Ali, tek noću, kad i najmanje biće utekne u svoju krhotinu u steni, čujem tvoj šaptaj, tvoj zadihani glas iz prošlosti koji me provocira, koji mi se ugrađuje u svakodnevnicu, koji nagoni na večno lutanje i uzaludnost kružnog kretanja i materijalizuje se u mehur od sapunice ne dozvoljavajući da ga uhvatim i da napustim polje svojih snova. Šapuće... „Devojcice, trčim za tobom....evo, najdalje... šećeru....“